Redizajn organizacione strukture pod uticajem tehnologije

Uvod

Najobuhvatnija definicija tehnologije je ona koja kaže da je to “kombinacija relevantnog znanja, veština kao i tehničke opreme i mašina potrebnih da bi ljudi transformisali sirovine i materijale u korisne proizvode i usluge”. Dakle, treba naglasiti da se pojam tehnologije ne ograničava samo na tehniku kako se to obično misli, već uključuje i potrebna znanja, veštine, procedure, programe. Posebno je važno da tehnologija može biti značajna determinanta vrednosti koje preduzeće kreira svojim poslovanjem. Od tehnologije u mnogome zavisi koliko će se nove vrednosti dodati na ulazne sirovine i materijale i na taj način ugraditi u krajnji proizvod.
Tehnologija se pojavljuje na individualnom, funkcionalnom i organizacionom nivou. Na individualnom nivou tehnologija predstavlja skup ličnih znanja i veština koje svaki pojedinac koristi u radnom procesu. Na funkcionanom nivou, tehnologija obuhvata ukupno znanje svih zaposlenih u jednoj poslovnoj funkciji, kao i procedure i tehnike rada koje se u njoj koriste. Na primer, u računovodstvu tehnologija rada obuhvata sve tehnike i procedure obrade podataka i sastavljanja izveštaja uključujući tu i kompjuterski softver za knjiženje. Na organizacionom nivou tehnologija je način na koji ta organizacija transformiše inpute u autpute i uključuje svo znanje, sve procedure i svu opremu koju preduzeće ima. Uticaj koji tehnologija ima na strukturiranje organizacija biće predstavljen kroz doprinose dva autora : Joan Woodward i Charles Perow. Predstaviće se njihove klasifikacije tipova tehnologije i implikacije koje ti tipovi imaju na organizacionu strukturu preeduzeća.

Tehnološka kompleksnost : doprinos Joan Woodward

Interesovanja za tehnologiju kao faktor organizacione strukture vezuju se za same početke kontigentnog pristupa istraživanju organizacije. U jednom od prvih istraživanja J.Woodward je ustanovila da sva uspešna preduzeća koje koriste istu vrstu tehnologije imaju slične karakteristike organizacione strukture. To ju je navelo na zaključak ne smao da tehnologija utiče na organizacionu strukturu već i da uspešnost prilagodjavanja strukture tehnologiji vodi ka većoj efikasnosti preduzeća. J.Woodward je razlikovala tri tipa tehnologije :

1) pojedinačna i maloserijska proizvodnja,
2) velikoserijska i masovna proizvodnja
3) procesna proizvodnja.

Pojedinačna i maloserijska proizvodnja se karakteriše visokim troškovima, ali i visokom fleksibilnošću. Bisoki troškovi proističu iz posebne pripreme svakog pojedinačnog proizvoda ali otuda dolazi i visoka fleksibilnost i sposobnost da se svaki pojedinačni proizvod prilagodi potrebi kupca. Ovu vrstu tehnologije možemo naći na primer, kod proizvodjača stilskog nameštaja. Svaki komad nameštaja je jedinstven i radi se posebno tako da može biti potpuno izradjen prema želji kupca. Ova vrsta tehnologije ima najniži nivo tehnološke kompleksnosti, najmanje je moguće programirati tehnološki proces, a to znači da nije moguće standardizovati radne operacije. Kvalitet proizvodnje zavisi uglavnom od veština radnika (majstora) koji rade u proizvodnji.
Velikoserijska i masovna proizvodnja su tehnološki kompleksne i impliciraju sižavanje troškova proizvodnje ali i fleksibilnosti. Fabrika nameštaja će proizvesti trpezarijski sto i stolice kao i proizvodjač stilskog nameštaja, one će biti znatno jeftinije ali će zato biti nižeg kvaliteta i neće biti mogućnosti da kupac izabere recimo boju, visinu stola ili nešto drugo. Proizvodjači sa ovom vrstom tehnologije proizvode velike količine standardizovanih proizvoda. Upotreba mašina i opreme je vrlo intezivna a nivo kvalifikovanosti radnika daleko niži nego kod pojedinačne proizvodnje.
Procesna proizvodnja koristi najkompleksniju tehnologiju. Primer su sve hemijske i naftne kompanije. Proces konverzije inputa u autpute je gotovo potpuno automatizovan i bez direktnog učešća ljudi. Uloga ljudi je samo u procesu upravljanja procesom i kontrole toga procesa. Troškovi proizvodnje su minimalni ali je standardizacija maksimalna. Istraživanja su pokazala da postoji značajna korelacija tipa tehnologije i parametra organizacione strukture, barem kod uspešnih preduzeća.

Može se zaključiti da pojedinačna proizvodnja (zbog nestandardnih zadataka) I procesna proizvodnja (zbog visoke tehniziranosti repetitivnih procesa) vode organsku strukturu sa niskom formalizacijom I koordinacijom na osnovu direktne kontrole odnosno standardizacije veština. Masovna proizvodnja implicira birokratsku strukturu oslonjenu na visoku standardizaciju proesa I sa snažnim stručnim štabovima.

Varijabilnost i sofisticiranost operacija : doprinos Charles Perow

Prema Charles Perow svaka tehnologija nameće radne zadatke odredjenog nivoa varijabilnosti i stepena podložnosti analizi iz čega se zatim izvlače odredjene implikacije po organizaciono strukturiranje preduzeća. Tehnologijom nametnuta varijabilnost operacija predstavlja stepen u kome jedna te ista radna aktivnost u tehnološkom procesu može varirati od jednog ciklusa proizvodnje do drugog. Mala varijabilnost operacija podrazumeva njihovu visoku repetitivnost i standardnost. Ona podrayumeva da je vrlo malo izuzetaka id a radnici pri obavljanju operacija uglavnom rade iste poslove na isti način svaki dan. Kada je varijabilnost zadataka visoka, radnik može očekivati vrlo raznovrsne probleme na poslu i svaki dan novu situaciju. Niska varijabilnost operacija omogućuje visoku specijalizaciju i standardizaciju procesa kao bazični tip koordinacije. Ukoliko se ovim parametrima organizacione structure pridruže i ostali, sa njima povezani, kao što su : visoka vertikalna centralizacija i izvesna horizontalna decentralizacija uz jaku poziciju štabova, veliki raspon kontrole, značajna upotreba hijerarhijske a znatno manje lateralne koordinacije, visoka formalizacija komuniciranja, dobiće se obrisi birokratske strukture.
Visoka varijabilnost operacija odnosno njihova nestandardnost zahteva znatno veću autonomiju operativnih izvršilaca, tj. Veću širinu i dubinu posla. Nemogućnost standardizacije procesa nameće potrebu da se koordinacija vrši na osnovu direktne kontrole i/ili medjusobnog komuniciranja, uz značajnu upotrebu lateralnih kontakta članova organizacije. Uz niži raspon kontrole i nižu formalizaciju komuniciranja kompletira se spisak parametara organske strukture.
Tehnologije se razlikuju i prema stepenu podložnosti analizi. Ukoliko su radni zadaci u većoj meri podložni analizi, utoliko su više rutinski, podložni programiranju unapred i manje je potrebno istraživanja u njihovom obavljanju. Obratno, ukoliko su radni zadaci manje podložni analizi, oni su više sofisticirani i manje rutinski, manje podložni programiranju i za njihovo obavljanje radnik mora često da vrši posebno istraživanje i prilagodjavanje. Primer visoke podložnosti analizi su radni zadaci prodavca u McDonaldsu. Iako on ima veći broj artikala na meniju i njihovih kombinacija, samo obavljanje njegovih radnih zadataka ne zahteva nikakvo posebno istraživanje, analizu, prilagodjavanje. Na drugom kraju ove dimenzije radnih zadataka, nalazi se posao hirurga koji mora svaki radni zadatak posebno da analizira pri čemu je nivo složenosti zadataka, kao i nivo potrebnog znanja za obavljanje analize, vrlo visok.
Pri jednostavnim operacijama podložnim analizi, za čije obavljanje nije potrebno stručno znanje niti posebne veštine, moguće je operatera ostaviti bez značajnih sloboda u pogledu obavljanja posla, što vodi visokoj specijalizaciji i centralizaciji. Medjutim, u uslovima značajnije složenosti operacija, za koje je neophodno visoko stručno znanje i koje teško podležu analizi, neophodno je da struktura autoriteta prati strukturu znanja, čime se zapravo stvara visoka vertikalna i horizontalna decentralizacija.