Redovni pravni lekovi

Uvod

Pravni lek je zakonom obezbeđeno sredstvo procesne zaštite, kojim se omogućava nezadovoljnoj stranci i drugim ovlaštenim licima (fizičkim i pravnim), da pobijaju odluku donešenu u krivičnom postupku sa ciljem da izdejstvuju da se ona ukine ili preinači novom sudskom odlukom . Dakle, pravni lekovi su procesne radnje subjekata u krivičnom postupku kojima se pobija sudska odluka s ciljem da se ukine ili izmeni donošenjem nove sudske odluke. Može se reći da je pravni lek materjalni izraz nezadovoljstva određenom sudskom odlukom u obliku zakonskog pravnog sredstva . Za razliku od ostalih pravnih sredstava koji se primenjuju u krivičnom postupku (molbe, zahtevi, prigovori, pritužbe), pravni lekovi su upereni protiv odluka suda. Pravni lek je moguć samo pod uslovom da je doneta odluka u prethodnom stepenu i da ne postoji mogućnost da drugostepeni sud donese odluku umesto prvostepenog. Pomoću pravnih lekova sudovi takođe vrše kontrolu rada nižih sudova i istovremeno daju im smernice i korisna uputstva za pravilno i jednoobrazno suđenje, kada prilikom rešavanja po pravnim lekovima ispravljaju greške u njihovim odlukama. To znači da se institutom pravnih lekova obezbjeđuje: jačanje zakonitosti, kontrola rada nižih sudova i jednoobraznost suđenja i ujednačenost sudske prakse.
1. Uopšte o pravnim lekovima
Istorijski gledano tek u rimskom pravu, kada su sudije postali činovnici države, uvedena je mogućnost da se odluka suda izmijeni intervencijom vladara, kojem su nezadovoljne stranke podnosile molbu za apellatio. Iz tih apelacija razvio se sistem pravnih lijekova ( i to prvo u oblasti građanskog prava) koji je recepcijom rimskog prava ušao u pravne sisteme svih evropskih država .
Danas, u pravilu, krivični postupci svih zemalja predviđaju mogućnost pobijanja prvostepenih presuda pomoću pravnih lekova. To podrazumijeva preispitivanje njihove ispravnosti i zakonitosti od strane drugog (višeg) suda kao drugostepenog, odnosno drugog veća apelacionog odeljenja istog suda. Pravo na pravni lek je jedno od osnovnih ustavom zagarantovanih prava čoveka i građanina i jedno od osnovnih ljudskih prava garantovanih Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i sloboda. Dužnost je sudova, uvek kada se utvrdi da je određena zakonska odredba suprotna ili ispod standarda kojeg garantuje konvencija, da se direktno pozovu na tekst i sudsku praksu EKLJP i direktno je primene.
Osnovi pravnog leka su nedostaci kako u samoj odluci, tako i u postupku njenog donošenja, na osnovu kojih se od višeg suda može tražiti ukidanje ili preinačenje odluke nižeg suda. Osnovi pravnog leka se, uglavnom zasnivaju, na neprimeni ili pogrešnoj primeni zakona, kao i na nepravilnoj ili nepotpuno utvrđenom činjeničnom stanju.
U prvom slučaju se radi o pravnim greškama (error iuris), a u drugim o činjeničnim greškama (error facti).