Redovni zakonski nasledni redovi

UVOD

Imajući u vidu činjenicu da je osnovni zadatak svakog zakonodavtsva prilikom regulisanja zakonskog nasleđivanja, određivanje naslednika, sticanje što potpunijeg uvida u obim primene i način korišćenja srodstva, bračne veze i vanbračne zajednice kao pravno relevantnih činjenica u formulisanju pravila zakonskog nasleđivanja, predstavlja jedan od važnih interesa naslednog prava. Pitanje koje se često postavlja u teoriji je da li bi trebalo ograničiti krug mogućih naslednika i tačno odrediti do zaključno sa kojom grupom, oni mogu biti pozvani na nasleđe ili ovde ne treba praviti nikakva ograničenja, već omogućiti da i najudaljeniji srodnici ostavioca postanu naslednici. Pravni sistemi, u ovoj stvari, su se podelili na dva sistema: jedni koji ne ograničavaju obim kruga mogućih naslednika i drugi koji ograničavaju krug mogućih naslednika i koja precizno određuje do zaključno sa kojom grupom naslednici mogu biti pozvani na nasleđe.
Po pravom shvatanju i dalji srodnici mogu biti pozvani na nasleđe, ako ostavilca nema srodnika iz bližih grupa koji hoće i mogu da ga naslede. Ovde nije bitno u kom je kolenu ta grupa i u kom je stepenu srodstva sa ostaviocem. Tek kad ostavilac nema ni najudaljenijih srodnika zaostavština će pripasti državi. U ovim sistemima, retki su slučajevi da zaostavština pripadne državi, jer skoro uvek se pronađe bar neki daleki srodnik ostavioca. Primeri su pravo Nemačke, Engleske, Sad osim Luizijane itd. U teoriji se kritikuju stavovi o neograničenom krugu naslednika, pre svega jer kada se radi o daljim srodnicima, tu ne postoji nikakva porodična zajednica i emotivna veza među daljim srodnicima i ostaviocem, a i bolje je, obzirom na ulogu savremene države u sferi socijalne zaštite, da takva zaostavština pripadne državi nego daljim srodnicima. Prijem zaostavštine u pojedinim slučajevima bi dobro došao državi pri popunjavanju fondova socijalne zaštite. Emotivne veze između daljih srodnika i ostavioca nema, a kada ostavilac i ne zna za postojanje daljeg srodnika onda je sasvim sigurno da između njih nema nikakvih veza. Ostavilac nema ni moralni, ni zakonskih obaveza prema daljim srodnicima, pa bi i zbog toga trebalo dalje srodnike isključiti iz nasleđa.
Iako, u drugu grupu spadaju sistemi koji ograničavaju krug potencijalnih naslednika, razlike postoje u pogledu sužavanja, odnosno ograničavanja kruga mogućih naslednika. Najuži krug zakonskih naslednika određuju prava istočnoevropskih zemalja, gde se kao redovni zakonski naslednici javljaju potomci ostavioca, roditelji, ostaviščeva braća i sestre i ponegde dede i babe ostavioca.
Odnos pri pozivanju na nasleđe između zakonskih redova postavljen je na principu isključivosti. Osnovni i najvažniji oblik veze između ostavioca i lica koja dolaze u obzir, da po sili zakona budu njegovi naslednici jeste srodstvo, ali i bračno srodstvo je osnovno pri formulisanju zakonskog naslednog reda, imajući u vidu da je monogamna porodica vladajući oblik porodice u društvima u kojima postoji država. Dok god ima ma i jedan naslednik iz prvog naslednog reda koji hoće i može da nasledi, ne mogu biti pozvani na nasleđe naslednici drugog naslednog reda, s tim što ovde ima odstupanja kada se radi o bračnom drugu ostavioca. Kada nema ni jedan naslednik iz prvog naslednog reda, na nasleđe se pozivaju naslednici drugog naslednog reda. Dok god ima i ma i jedan naslednik drugog naslednog reda koji hoće i može da nasledi, na nasleđe ne mogu biti pozvani naslednici trećeg naslednog reda. Ovaj princip isključivosti se primenjuje na isti način i na dalje nasledne redove.
U skladu sa članom 8. Zakona o nasleđivanju Republike Srbije, ostavioca nasleđuju: njegovi potomci, njegovi usvojenici i njihovi potomci, njegov bračni drug, njegovi roditelji, njegovi usvojioci, njegova braća i sestre i njihovi potomci, njegovi dedovi i babe i njihovi potomci i njegovi ostali preci. Nasleđuje se po naslednim redovima. Broj naslednih redova je neograničen jer u krug zakonskih naslednika spadaju svi ostaviočevi preci. Naslednici bližeg naslednog reda isključuju iz nasleđa naslednike daljeg naslednog reda. Ako nema naslednika koji bi mogli i hteli da naslede, kao poslednji naslednik javlja se Republika Srbija. Republika Srbija je poslednji zakonski naslednik.