УВОД
Имајући у виду чињеницу да је основни задатак сваког законодавтсва приликом
регулисања законског наслеђивања, одређивање наследника, стицање што потпунијег
увида у обим примене и начин коришћења сродства, брачне везе и ванбрачне заједнице као
правно релевантних чињеница у формулисању правила законског наслеђивања,
представља један од важних интереса наследног права.
1
Питање које се често поставља у
теорији је да ли би требало ограничити круг могућих наследника и тачно одредити до
закључно са којом групом, они могу бити позвани на наслеђе или овде не треба правити
никаква ограничења, већ омогућити да и најудаљенији сродници оставиоца постану
наследници. Правни системи, у овој ствари, су се поделили на два система: једни који не
ограничавају обим круга могућих наследника и други који ограничавају круг могућих
наследника и која прецизно одређује до закључно са којом групом наследници могу бити
позвани на наслеђе.
2
По правом схватању и даљи сродници могу бити позвани на наслеђе, ако оставилца
нема сродника из ближих група који хоће и могу да га наследе. Овде није битно у ком је
колену та група и у ком је степену сродства са оставиоцем.
3
Тек кад оставилац нема ни
најудаљенијих сродника заоставштина ће припасти држави. У овим системима, ретки су
случајеви да заоставштина припадне држави, јер скоро увек се пронађе бар неки далеки
сродник оставиоца. Примери су право Немачке, Енглеске, Сад осим Луизијане итд. У
теорији се критикују ставови о неограниченом кругу наследника, пре свега јер када се ради
о даљим сродницима, ту не постоји никаква породична заједница и емотивна веза међу
даљим сродницима и оставиоцем, а и боље је, обзиром на улогу савремене државе у сфери
социјалне заштите, да таква заоставштина припадне држави него даљим сродницима.
Пријем заоставштине у појединим случајевима би добро дошао држави при попуњавању
фондова социјалне заштите. Емотивне везе између даљих сродника и оставиоца нема, а
1
Трнинић Видић Јелена, Диспозитивно законско наслеђивање у правима Србије и Мађарске, стр. 599.
2
Ђорђевић Владислав, Сворацн Слободан, Наследно право, стр. 139. Благојевић Борислав, Наследно право у
Југославији, стр. 82.
3
Благојевић Борислав, Наследно право у Југославији, стр. 83.
2
када оставилац и не зна за постојање даљег сродника онда је сасвим сигурно да између
њих нема никаквих веза. Оставилац нема ни морални, ни законских обавеза према даљим
сродницима, па би и због тога требало даље сроднике искључити из наслеђа.
Иако, у другу групу спадају системи који ограничавају круг потенцијалних
наследника, разлике постоје у погледу сужавања, односно ограничавања круга могућих
наследника.
4
Најужи круг законских наследника одређују права источноевропских земаља,
где се као редовни законски наследници јављају потомци оставиоца, родитељи,
оставишчева браћа и сестре и понегде деде и бабе оставиоца.
Однос при позивању на наслеђе између законских редова постављен је на принципу
искључивости. Основни и најважнији облик везе између оставиоца и лица која долазе у
обзир, да по сили закона буду његови наследници јесте сродство, али и брачно сродство је
основно при формулисању законског наследног реда, имајући у виду да је моногамна
породица владајући облик породице у друштвима у којима постоји држава.
5
Док год има
ма и један наследник из првог наследног реда који хоће и може да наследи, не могу бити
позвани на наслеђе наследници другог наследног реда, с тим што овде има одступања када
се ради о брачном другу оставиоца. Када нема ни један наследник из првог наследног реда,
на наслеђе се позивају наследници другог наследног реда. Док год има и ма и један
наследник другог наследног реда који хоће и може да наследи, на наслеђе не могу бити
позвани наследници трећег наследног реда. Овај принцип искључивости се примењује на
исти начин и на даље наследне редове.
У складу са чланом 8. Закона о наслеђивању Републике Србије,
6
оставиоца
наслеђују: његови потомци, његови усвојеници и њихови потомци, његов брачни друг,
његови родитељи, његови усвојиоци, његова браћа и сестре и њихови потомци, његови
дедови и бабе и њихови потомци и његови остали преци. Наслеђује се по наследним
4
Немачка усваја систем неограниченог сродства, док право Швајцарске, Словеније, Македоније предвиђа
најужи круг сродника као законских наследника. Право Грчке, такође, прихвата ужи круг сродника,
узимајући у обзир круг побочних сродника који могу конкурисати на наслеђе. Шири круг сродника
прописује право Аустрије, Русије, док најшири круг сродника прописан је правом Француске,Хрватске,
Србије.
5
Благојевић Борислав, Наследно право у Југославији, стр. 81. Видети: Видић Јелена, Законско наслеђивање у
српском и европском праву, стр. 183, 187.
6
Закон о наслеђивању, Службени гласник Републике Србије, бр.46/95, 101/2003 – одлука УСРС, 6/2015)
3
умро неки од ових унука, а оставио је иза себе потомство, онда ће се, уместо умрлог унука
бити позвани на наслеђе његова деца (праунуци оставиоца) и тако редом, док има
потомака. На овај начин ће бити поступљено и када је пре оставиоца умро усвојеник који
је иза себе оставио потомство, или неки од усвојеникових потомака који има потомство.
Уколико неки од оставиочевих потомака, било првостепени или даљи, није постао
наследник због тога што не жели, или због недостојности, или због искључења из наслеђа,
поступиће се према правилима права представљања. Када у конкретном случају постоје:
двоје деце и брачни друг, свако добија по трећину заоставштине. Ако има места примени
права представљања, па уместо оставиочевог детета дођу два оставиочева унука, онда у
наведеном примеру оставиочев супружник опет добија трећину заоставштине, исто колико
и оставиочево дете, док унуци, делећи наследни део који би добио њихов предак да је
могао да се прими наслеђа, добијају по једну шестину. Када супружник не доживи
делацију, неспособан је да наследи, недостојан или разбаштињен или да негативну
наследничку изјаву, његов наследни део се дели на онолико делова колико оставилац има
првостепених потомака.
10
Брачни друг оставиоца јавља се као наследник првог наследног реда само ако има
бар један потомак, или усвојеник који наслеђује са њим.
11
Ако нема ни једног потомка или
усвојеника или усвојеникових потомака који хоће и може да наследи, онда брачни друг
постаје наследник другог наследног реда. Другим речима брачни друг не наслеђује у
правом наследном реду.
12
Ако је пре оставиоца умро његов син или кћи који нису оставили потомство
наследни део умрлог наследника прираста на једнаке делове наследним деловима остале
браће и сестаре – право прираштаја.
У првом наследном реду прво се примењује право представљања и то неограничено
у оквиру једне линије. Тек ако не може да се примени право представљања онда се
примењује право прираштаја у истој линији, у корист сродника који су истог степена
10
Антић Б. Оливер, Наследно право, стр. 68
11
Благојевић Борислав, Наследно право у Југославији, стр. 191.
12
Ђорђевић Владислав, Сворацн Слободан, Наследно право, стр. 147. Антић Оливер, Наследно право, стр.
103.
5
сродства паралелно, а потом усходном линијом почевши од даљег степена сродства са
оставиоцем до оних који су са њим у ближем степену сродства.
Деца оставиоца, усвојеници оставиоца и оставиочев брачни друг наслеђују
заоставштину на једнаке делове.
13
То значи да ће се заоставштина, најпре, поделити на
онолико идеалних делова колико је оставилац имао деце и усвојеника, плус брачни друг
оставиоца, што значи да је величина њихових наследних делова у обрнутој сразмери са
њиховим бројем.
14
Ако неко од деце или усвојеника, ко нема потомства, не може да
постане наследник, његов део прираста у једнаким процентима наследним деловима
остале деце, усвојеника и брачног друга, па се зато, ради лакшег утврђивања наслеђених
делова узима да наследник који не може да наследи није ни постојао. Када се по праву
представљања на месту неком од оставиочеве деце или усвојеника јављају његова деца,
онда сви они заједно добијају онај део који би припао наследнику уместо кога сви они
ступају на наслеђе, и тај део они деле на једнаке делове. Исти је принцип и код
предствљања даљих потомака.
Брачни друг, када се јавља као наследник првог наследног реда, као је већ
напоменуто, наслеђује једнак део, као и деца оставиоца. Тако он у првом наследном реду,
може да наследи највише једну половину заоставштине и то у случајевима када са њим
конкурише само једно оставипчево дете или потомство тог детета или један усвојеник.
Када је брачни друг умро пре оставиоца целокупну заоставштину наслеђују оставиочева
деца и оставичеви усвојеници на једнаке делове. Кад постоји оставиочево дете коме
оставиочев брачни друг није родитељ, а имовина брачног друга је већа од оне која би му
припала при подели заоставштине на једнаке делове, онда свако оставиочево дете може
наследити до два пута више него брачни друг ако суд, пошто размотри све околности,
оцени да је то оправдано.
15
Суд је дужан да свестрано оцени све околности у којима се
налазе сва оставиочева деца и оставиочев брачни друг, а нарочито њихову радну
способност и њихове материјалне прилике. Приликом одређивања повећања наследних
делова оставиочеве деце, суд мора сваком детету одредити једнак наследни део, без обзира
13
Члан 9. став 2. ЗОН-а
14
Трнинић Видић Јелена, Диспозитивно законско наслеђивање у правима Србије и Мађарске, стр. 604.
15
Члан 9. став 3. ЗОН-а.
6
