Religija

1.UVOD

Nastanak religije kao pojam verovanja veže se za postanak prvih ljudskih zajednica, još u praistoriji ljudi ,odnosno u vreme kada humanoidi nisu imali mogućnosti da objasne većinu prirodnih pojava. Tada su i nastali začeci religije u obliku verovanja. Tadašnji ljudi su te prirodne pojave kasnije uobličili u božanstva kojima su pridavali veliki značaj u obliku nekih primitivnih rituala i obreda. Sve to je prouzrokovalo nastanak raznih mnogobožačkih religija od kojih su neke i danas prisutne, npr. Hinduizam. Kako su se ljudska saznanja razvijala tako su ljudi shvatali neke pojave koje se dešavaju u njihovom okruženju, s kojima žive i umiru. Ali neka pitanja su zauvek ostala otvorena za raspravu kao što su: postanak čovečanstva i svega što nas okružuje i šta se dešava posle smrti. Za ta pitanja se veže i nastanak monoteizma odnosno verovanja u jednog boga, što je danas najaktuelniji oblik religije.
Kroz istoriju čovečanstva religija je omogućavala manipulisanje velikim masama ljudi, kreiranja nekog mišljenja a i utelovljenja duhovnog mira. Kao što čovek ima svoju dobru i lošu stranu tako je ima i religija, zavisi samo za koju ona svrhu služi.
Ideja koju reliligija ima je da se Bog brine za svakog od nas.Tvrdi se u svetim knjigama, pruža nam utehu, hranu i sklonište. Služeći bogu i verujući u njegovu dobrotu, ubraćemo plodove u životu koji tek dolazi. Ovakvo verovanje ne dele sve religije, ali u ovoj ili onoj formi, religija postoji u svim poznatim sferama ljudskog društva utičući na naša shvatanja i reagovanja na sredinu u kojoj se krećemo. Dakle, religija je predstavljena kao izvor ličnog uspeha i podrške, ali često je uzrok teških društvenih borbi i sukoba. Proučavanje religije je izazovan poduhvat jer zahteva sasvim specifičnu vrstu sociološke imaginacije. U analizi religiozne prakse moramo razumeti šta znače mnogobrojna verovanja i rituali koji postoje u mnogim kulturama. Moramo biti senzitivni na ideale koji inspirišu duboko ubedjenje vernika i da istovremeno na sve njih gledamo sa uravnoteženom i jednakom pažnjom. Moramo se suočiti sa idejama kojima se traži ono što je večno ali i sa grupama koje se bave sasvim ovozamaljskim ciljevima, kao što su traženje finansijera ili vrbovanje budućih sledbenika. Treba steći uvid u raznolikost religioznih uverenja, ali i da prodremo u samu prirodu religije kao univerzalnog fenomena.

2.BLIŽE ODREDJENJE RELIGIJE
Raznolikost religioznih uverenja i organizacija toliko je velika da teoretičari nailaze na znatne teškoće u postiznju jedne prihvatljive defiinicije. Na zapadu većina ljudi izjednačava religiju sa hrišćanstvom. To jeste verovanje u jedno vrhunsko biće koje nam zapoveda da se ponašamo na ovoj Zemlji na moralan način i obećava zagrobni život. Celokupna religija se ipak na ovakav način ne može objasniti odnosno definisati.
2.1 Šta uopšteno nije religija

Da izbegnemo zamke kulturno pristrasnog razmišljanja o religiji, možda je najbolje da ustanovimo šta, u generalnim crtama, ona nije. Prvo, religiju ne treba poistovećivati sa monoteizmom, verovanjem u jednog boga. U većini religija postoji više božanstava, čak u nekim verzijama hrišćanstva postoji nekoliko figura istih kvaliteta: Bog, Isus, Marija, Sveti duh, andjeli i sveci. U nekim religijama, pak, nekoliko bogova.
Drugo, religija ne treba indentifikovati ni sa moralnim regulama kojima se kontroliše ponašanje verujućih, kao što su, na primer: Deset zapovesti, za koje se pretpostavlja da ih je Mojsije primio od Boga. Kod antičkih Grka, recimo, bogovi su uglavnom bili ravnodušni na aktivnosti čoveka.
Treće, religija ne mora uvek da se bavi objašnjavanjem nastanka sveta onakvog kakav jeste. U hrišćanstvu se mit o Adamu i Evi uzima kao objašnjenje čovekovog postanka, a i mnoge druge religije imaju slične mitove o postanku, a isto toliko njih ih uopšte i nema. Četvrto, religija se ne može izjednačiti sa natprirodnim, to jest „izvan oblasti čula“.
2.2 Šta je uopšteno religija

Karakteristike koje su zajedničke svim religijama odnose se na sledeće elemente: religije uvek podrazumevaju postojanje jednog niza simbola kojima se izazivaju osećanja, poštovanja i strahopoštovanja, zatim za religije su osobeni obredi ili ceremonije u kojima učestvuje zajednica vernika. Ovi elementi, medjutim, zahtevaju daljnu razradu. U nekim religijama, na primer, ljudi veruju u „ božansku silu „ pre nego u personalizirane bogove. U drugim postoje figure koje nisu bogovi, ali se ipak poštuju (Konfučije i Buda).
Obredi vezani za religiju su veoma raznovrsni. Obredni činovi mogu se sastojati iz molitvi, odgovaranjem na jektenija, pevanja, konzumiranja obredne hrane, uzdržavanja od jela (posta) u odredjenim danima, itd. Redovne ceremonije ili obredi obično se obavljaju na posebnim mestima – u crkvama, hramovima, džamijama i slično.