Revizija

Značaj revizije raste i dobija puni smisao samo u uslovima tržišne privrede. Mogućnost da izveštaji revizije budu javno dostupni obezbeđuje zainteresovanost deoničara (vlasnika), kreditora preduzeća, poslovnih partnera, zaposlenih i berze. Potvrđivanjem od strane revizora da su računovodstveni iskazi realno i istinito prikazani omogućuje vlasnicima da u upravljanju donose ispravne poslovne odluke. Revizija svojim mišljenjem vlasnicima prezentuje činjenice o radu menadžmenta preduzeća tj. da li se na najbolji način ostvaruju njihovi poslovni interesi. Revizijski izveštaji imaju posebnu ulogu u planiranju svoje a i poslovne saradnje sa budućim poslovnim partnerima, učesnicima na berzi kao i za donošenje poslovnih odluka.

1. REVIZIJA

1.1. Nastanak revizije
Revizija je reč latinskog porekla i njeno značenje je „ponovo videti“. Prve revizorske službe osnovane su u Engleskoj u XVIII veku, a vremenom se šire i u druge države. Na prostoru bivše Jugoslavije revizijske službe počinju sa radom početkom XX veka. Razvojem revizije nastaju i razne definicije od strane teoretičara revizije. Najistaknutiji teoretičar revizije je Tom Lee. Mnogi teoretičari su reviziju nazivali „naknadna kontrola“. Međutim prema Međunarodnom standardu revizije (MSR) „Cilj revizije je da omogući revizoru da izrazi mišljenje o tome da li su finansijski izveštaji, po svim bitnim pitanjima, sastavljeni u skaldu sa indentifikovanim okvirom za finansijsko izveštavanje“.
1.2. Pojam revizije
Pod pojmom revizije podrazumeva se skupljanje i vrednovanje dokaza u cilju utvrđivanja da li su finansijski izveštaji sastavljeni u skladu sa računovodstvenim standardima, te i da li informacije koje se odnose na stanje imovine, kapitala, obaveza i rezultata poslovanja prikazuju realnu sliku preduzeća.