Odlomak

UVOD

Revizija danas predstavlja obavezni deo zakonodavstava svih zemalja sveta. Svaka kompanija koja drži do ispravnosti poslovanja i iskorišćavanja svih pogodnosti koje revizorski standardi nude bi uvela obavezu revizije računovodstvenih iskaza i bez zakonske regulative. Revizija omogućava svim zaintersovanim licima (vlasnicima, menadžerima, državi) da imaju sigurnost u iskaze koje primaju od odnosnih kompanija i na osnovu njih donose svoje buduće odluke, kao i obezbediti odgovarajuću saradnju unutar privrednog subjekta.
Jedan od njih su i interne računovodstvene kontrole koje se definišu kao sistem kontrola, finansijskih i drugih, koje uspostavlja rukovodstvo kompanije da bi se poslovanje preduzeća odvijalo na pravilani efikasan način, tj. sprovodila politika rukovodstva, očuvala sredstva i da bi se u što većoj meri sačuvala potpunost i tačnost evidencija.
Dobar sistem internih kontrola smanjuje rizik pogrešnih knjiženja ili nepravilnosti u računovodstvenim evidencijama. Ukoliko su te kontrole dobro smišljene i pravilno funkcionišu, revizor može pretpostaviti da je rizik pojave greške smanjen.
Glavni kvalitet revizije u odnosu na kontrolu i inspekciju je taj što revizija služi preduzeću da se oceni kvalitet i funkcionisanje internih računovodstvenih kontrola i daje predlog za otklanjanje uočenih nepravilnosti i slabosti u tim sistemima. Računovodstveni iskazi treba da obezbede nezavisne i stručne potvrde da su podaci u računovodstvenim iskazima objektivni i istiniti i na taj način snabdeju korisnike potrebnim informacijama, uklone određene poremećaje i primenom Međunarodnih računovodstvenih standarda uporedivim sa stranim finansijskim izveštajima.
Osiguravajuća društva predstavljaju zaseban vid preduzeća koji imaju čak i veću odgovornost od ostalih privrednih subjekata da primenjuju sve domaće kao i međunarodne zakone, standarde i kodekse ponašanja i na taj način doprinesu da prikladni računovodstveni standardi i realno finansijsko izveštavanje budu ključni faktori u ostvarivanju ekonomskih i društvenih ciljeva svojih zemalja i celokupne svetske ekonomije.
Postupci revizije služe da bi se dubili dokazi o izjavama uprave koje su sastavni deo finansijskog izveštavanja pri izradi programa revizije, revizor počinje rad razradom opštih ciljeva na osnovu izjava koje je uprava dala o finansijskom izveštaju, odnosno podataka koje je uprava ponudila u svom finansijskom izveštaju, odnosno podataka koje je uprava ponudila u svom finanisjskom izveštaju ili posebnoj izjavi. Nakon toga se ti ciljevi razvijaju za svaki račun koji je predmet revizije i, konačno, formulišu se postupci revizije kako bi se postigao svaki konkretni cilj revizije.
Istorijski gledano, začeci revizije nalaze se u starom Egiptu, Babilonu i Grčkoj. Bitno je naglasiti da je to bila interna revizija, dok razvoj eksterne revizije započinje u 15. veku u Italiji i povezuje se s imenima Luce Paciolia i Bene Kotruljevića. Brzo zatim dolazi do pojave revizora i u Engleskoj. Prva profesionalna organizacija revizora i udruženje knjigovođa osnovano je 1581. godine u Veneciji. 1853. godine profesionalno udruženje revizora dobija kraljevo ovlašćenje („Royal Charter“). 1892. godine uvodi se u Engleskoj zvanje „ovlašćeni računovođa“, a kad je u državi New York osnovano prvo američko udruženje revizora uvodi se zvanje „ovlašćeni javni računovođa“. Razvoj revizorske delatnosti usko je povezan sa razvojem tržišne privrede, te je zato ona najrazvijenija u SAD-u, Nemačkoj, Velikoj Britaniji, Kanadi, Francuskoj i td. Osnivanje nacionalnih instituta ovlašćenih revizora je presudno bilo za razvoj eksterne revizije. Dok je interna revizija produžena ruka menadžmenta, eksterna revizija ima zadatak da zaštiti interes vlasnika kapitala, i to:
– osiguravanje realnih i objektivnih finansijskih izveštaja, tj. istinito i fer izveštavanje.
Istorijski gledano, primarni zadatak eksterne revizije je da sprečava prevare i greške, tj. upotrebu i zabunu, te se zato ističe da:
– „privrednik ne sme vršiti svoje poslove po sećanju“ osim ako ima pamćenje kao car Lir.
– pismeni dokumenti fiksiraju ono o čemu se raspravlja i pomoću njih mogu se izbeći sporni, pa i javni skandali, i onaj koji vodi poslovne knjige naučiće ugovarati i zaključivati poslove.
Kad se govori o revizijskim načelima u stvari se misli na osnovna pravila ponašanja u struci. Načela su temelji struke koja ima teoretsku osnovanost potvrđenu praksom.
Razvojem teorije i prakse revizije dolazi do promene revizijskih načela. Standardi predstavljaju detaljniju razradu pojedinih načela, te zbog toga možemo reći da revizorska načela predstavljaju ishodište standarda. Uobičajena su sledeća načela:
– načela zakonitosti,
– načela nezavisnost,
– načela stručnosti i kompetentnosti,
– načela dokumentovanosti,
– načela korektnog izveštavanja,
– načela odgovornosti.

U kontekstu osnovnih revizijskih načela razmatra se sledeća problematika – nezavisnost, čestitost, objektivnost, profesionalna nadležnost i dužna pažnja, poverljivost, profesionalno ponašanje, tehnički standardi.
Reviziju finansijskih izveštaja i reviziju poslovanja moguće je kvalitetno sprovesti uz pretpostavku da se uvažavaju navedena načela.

No votes yet.
Please wait…

Prijavi se

Detalji dokumenta

Više u Diplomski radovi

Više u Skripte

Komentari

Click to access the login or register cheese