4
РУРАЛНО ГЕОГРАФСКА ОБЕЛЕЖЈА ОПШТИНЕ БАТОЧИНА
Географски положај, границе и величина
Територија општине Баточине се налази у средишњем делу Србије.
Математичко – географски положај општине Баточине одређен је следећим
координатама: 44º03'49" ј.г.ш. (најјужнија тачка у атару села Кијево) и
44º11'45" с.г.ш. (најсевернија тачка у атару села Црни Као), и 20º27'15" з.г.д.
(најзападнија тачка у селу Бадњевац) и 21º11'40" и.г.д. (најисточнија тачка
код Велике Мораве, у селу Брзану). Она је лоцирана у долини Велике
Мораве и то на месту где долина Лепенице излази у долину Мораве. Већи
део насеља смештен је у алувијалној равни на левој страни Лепенице.
Повољном географском положају општине Баточине допринеле су и
осавремењене друмске саобраћајнице као и модернизација железниче пруге,
што је омогућило непосредну директну везу са Балканском магистралом и
Лепеничком трансверзалом. Прва, долином Велике Мораве, одувек је имала
велики саобраћајни значај (од римског Via militaris преко Цариградског
друма до савременог аутопута) и представљала је саобраћајну окосницу
земље у повезивању средње Европе и Балканског истока. Моравско –
вардарском удолином сада кроз територију општине пролази део
савременог аутопута Београд – Ниш (Е- 75) и међународна железничка
пруга Београд – Ниш – Скопље – Атина (1884.), у дужини од око 5 km. Обе
ове саобраћајнице пролазе северозападним делом општинске територије
кроз атар села Брзан, правцем С – ЈИ. И комуникациони правац долином
Лепенице и Груже такође је важна саобраћајница која повезује Поморавље
са унутрашњошћу Шумадије, односно са Крагујевцом и даље са Краљевом
преко Ибарске магистрале. Такође, преко Крагујевца друмске саобраћајнице
омогућују везу са Горњим Милановцем, Чачком и Тополом. Према истоку,
Баточина је преко Лапова свилајначким асфалтним путем, преко моста на
Великој Морави у Марковцу, повезана са Ресавом.
5
РУРАЛНО ГЕОГРАФСКА ОБЕЛЕЖЈА ОПШТИНЕ БАТОЧИНА
Општина Баточина је једна од седам општина Шумадијског округа.
Општина Баточина се граничи са севера и североистока лаповском,
истока свилајначком, југоистока јагодинском, југозапада и запада
крагујевачком и са запада и северозапада рачанском општином. Укупна
дужина границе општине износи око 59 km; најкраћа је источна, према
општини Свилајнац (5 км), а најдужа према крагујевачкој општини (20км)
7
РУРАЛНО ГЕОГРАФСКА ОБЕЛЕЖЈА ОПШТИНЕ БАТОЧИНА
Геоморфолошке одлике
На територији општине Баточина углавном је заступљен рељеф живе
пластике, изграђен тектонским и флувио – денудационим процесима.
Најкарактеристичнији облици рељефа су:
1.
део долине Велике Мораве
2. долина Лепенице
3.
део Крагујевачке котлини
(мањи делови атара Бадњевца,
Милатовца, Никшића и Прњавора)
Долина Лепенице јесте заправо и најупечатљивији облик у рељефу. Како
заправо изгледа ова долина и које су њене карактеристике?
Долина Лепенице је асиметрична, јер је десна страна виша од леве што се
запажа све до ушћа у Велику Мораву. Између Крагујевачке и Бадњевачке
котлине у сужењу од кристаластих шкриљаца Лепеница је усекла ртасту
епигенетску сутеску у профилу Шупљаје (277 m) – Витош (267 m). На том
делу Лепеница има карактер пробојнице, јер спаја Крагујевачку и
Бадњевачку котлину. Низводно у Бадњевачкој котлини код Јерининог у
Градцу, Лепеница се такође епигенетски усекла. Већим делом тока
Лепеница има рововско корито. Она је сталан водени ток, са благо нагнутим
долинским странама на којима практично узев ерозија престаје па је
количина еродираног материјала мала. Због тога вертикална ерозија има
превагу – она ствара рововско корито као израз усаглашавања са доњом
ерозивном базом. Према томе, долина Лепенице је композитна, јер се
састоји од сужења и проширења, а уједно је епигенетска и пробојничка
долина.
