друмско-водни   или   железничко-водни,   речно-поморски   и   друмско-ваздушни   превози
код   којих   се   товарена   или   празна   транспортна   средства   или   делови   транспортних
средстава   једне   саобраћајне   гране   превозе   транспортним   средствима   исте   или   друге
саобраћајне гране. [1]

Основни циљеви ових технологија јесу комбиновање транспортних средстава

различитих видова превоза ради остваривања јединственог и непрекидног транспротног
процеса пружањем комплетне услуге од врата до врата, чиме се постижу: уштеде у
трошковима транспорта, смањење оштећења терета, смањење трошкова паковања,
повећање продуктивности, подизање квалитета услуге и др. У оквиру ових технологија,
учесници користе предности својих технологија, врше кооперацију међу собом чиме се
остварује рационална подела рада унутар транспортног ланца. [2]

Подела ових система превоза може се извршити на више начина, при чему је

најједноставнија подела према медијуму у коме се технологије реализују и то:

копнене комбиноване технологије,

водно-копнене интермодалне технологије возило-возило,

водне технологије,

копнено-ваздушне технологије [1]

Технологија транспорта возило - возило

2. КОПНЕНЕ КОМБИНОВАНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ ВОЗИЛО-ВОЗИЛО

Копнене комбиноване технологије возило-возило, могу се диференцирати према

врсти теретне јединице, на:

технологије превоза друмских возила или делова друмских возила железницом,
познате под називима

HuckePack, PiggyBack, Kanguorou

и др.

технологију превоза железничких кола друмом, познату под називом

Coda

Еевропска бимодална технологија, позната по називима произвођача:

CarroBimodale (Ferosud

− Италија),

Transtrailer (Tafesa

− Шпанија),

Semirail

(Remafer

− Француска),

Kombitrailer (Talbot

− Немачка),

RoadRailer

RailTrailer

(Arbel i S.&M

− Француска),

Coda-E 140 (Stork

− Холандија, Данска и Шведска),

RoadRail (Europe

− Велика, Британија)

SemiTrailer

и др. [1]

Код комбиновања друмско-железничких превоза возило-возило, коришћене су

компаративне предности једног или другог вида превоза, тако што се железница
користи као јефтин, директан и безбедан превозник на дугим и средњим релацијама и
друмски превоз као брз и флексибилан на краћим и средњим релацијама (180 m до 200

). [1]

Ове технологије почеле су са развојем око 1966. године у Аустрији, 1970. у

Немачкој и Француској, да би се касније укључиле и остале високо развијене земље,
формирањем одговарајућих удружења, ради следећих захтева: растерећења друмских
саобраћајница и тражења алтернативних праваца у циљу смањења свих ризика,
скраћења времена превоза, временских услова, заштитите животне средине, рационалне
поделе рада међу видовима превоза, либеризације тржишта, транспортних ограничења и
др. [2]

2.1. Технологије превоза друмских возила или њихових делова железнцом

Превоз друмских возила или делова друмских возила средствима железничког

саобраћаја (

RoRo Rail

), развио се у три верзије:

Верзија А.

Превоз комплетних састава друмских возила (

RH/RL/FR

), тегљача са

полуприколицом и/или камиона са приколицом, праћених са возачима у посебним
колима за седење, спавање и одељцима за самопослуживање, скраћено енг.

RoLa Rail..

На слици 1. приказан је шематски приказ.

Верзија В.

Превоз седластих полуприколица или приколица (

ST/SAnh/SR

), без

вучног возила и возача, скраћено енг.

RoLa Rail/RoLo Rail

. Верзија В, позната је и под

називима:

Piggy Вack и Flexi-Van

, која се развила кроз

TOFC (Trailer On Flat Car)

COFC (Conteiner On Flat Car).

На слици 2. приказан је шематски приказ.

Технологија транспорта возило - возило

Код ових верзија треба уочити следеће:

утовар-истовар комплетних возила, за верзије А и В реализује хоризонталном
технологијом (тзв.

RoLa-Rollende Landstraße

), навожењем возила преко посебних

фиксних (у терминалима) или мобилних рампи (у склопу кола или посебно
издвојених),

верзијама В и С рукује са вертикалним технологијама (тзв.

RoLo

) са порталном-

рамном дизалицом и телескопским виљушкарима (

) са посебним спредерима-

кљештима. [1]

Превоз теретних јединица ове технологије верзије А и В врши се директним

хомогеним возовима или у комбинацији са превозом контенера и верзијом С. Верзијом
А могу се превозити комплетни састави друмских возила, укупне дужине до 18 m, бруто
масе до 32 t и висине 3600 mm до 4000 mm у зависности од кодификационог броја
пруге. За верзију В, дужине полуприколица су до 15 m, такође постоје ограничења у
товарном профилу уколико се не превозе специјалним нископодним колима. За верзију
С нема ограничења у товарном профилу.

Код хоризонталне технологије утовар верзије А, комплетна друмска возила се

континуирано навозе у правцу, без обзира на положај кола, док се код верзије В
навожење врши вожњом уназад, то јест гурањем полуприколица тегљачем или
посебним локо возилом преко навозне рампе. На крају мобилне утоварне рампе постоје
точкови којима се иста помера по потреби, а могу се подизати хидраулком.

Досадашња искуства земаља које користе ове технологије указују на следеће:

просечан превозни пут ових теретних јединица износи 500 km до 600 km, док код
класичних колских пошиљака износи 250 km до 300 km,

да су трошкови у друмском саобраћају нижи 25-30% по превезеној тони услед
уштеда у часовима вожње (односно рада возача), накнадама возача (дневнице и
одмори), погонског горива, разних такси, путарина и др.,

цена вучног рада изражене у дин/ntkm је око четири пута нижа него у друмском
транспорту,

смањена емисија штетних гасова за више од 30% у односу на примену друмских
возила,

цене услуга ових технологија, јесу на нивоу друмских тарифа или нешто испод
њих,

да је производност, увећана посебно применом хомогених возова два пута у
односу на постојеће технологије и исто важи за средства механизације,

просечно време обрта железничких кола код ових технологија износи 2 до 2,6
(дана) у односу на класичне колске превозе где износи 5 до 7 дана, зависно од
железничке управе. [2]