1
Seminarski rad
Saobraćajna mreza Republike Srbije i njeno
okruzenje
Upravljanje saobraćajem i infrastrukturom
Mentor Student
Dr. Veljko Radičević Nikola Djordjević MS-106Č/15
4
Ovaj materijal nije analitično-stručna analiza, a jos manje studijska projekcija, već apel za izmenu
pristupa u saobraćajnoj politici i ideje za brži oporavak i postepeni prelaz u privredni razvoj Srbije.
2.
SAOBRAĆAJNA POLITIKA EU.
Srbija je – posmatrano geografski, istorijski i kulturno – deo Evrope, pa smo samim tim i
obavezni da sledimo saobraćajnu politiku EU, bar u delu usvojenih saobraćajnih koridora i strategija.
Na drugoj Panevropskoj konvenciji o saobraćaju, koja je održana na Kritu 1994. godine, donesena je
odluka o formiranju devet koridora za povezivanje zemalja EU sa centralnom i istocnom Evropom i to:
I - Helsinki-Talin-Riga-Varšava sa krakom Riga-Kalinigrad-Gdanjsk.
II - Berlin-Varšava-Minsk-Moskva.
III - Berlin-Broclav-Katovice-Lvov-Kijev.
IV - Berlin/Nirnberg-Prag-Budimpešta-Konstanca/Solun/Istanbul
(Rumunija,Bugarska)
V - Venecija/Trst-Kopar-Ljubljna-Budimpešta-Užgorod-Lvov;
krak B: Rijeka-Zagreb-Budimpešta;
krak C: Ploče-Sarajevo-Osijek-Budimpešta (Hrvatska, BiH)
VII-
Reka Dunav i njene luke (Srbija, Rumunija, Bugarska)
VIII- Drač-Tirana-Skoplje-Sofija-Varna (Albanija, Makedonija
Bugarska).
IX -Helsinki-Sankt Peterburg-Moskva/ Pskov-Kijev-Ljubasavka
Kišnjev-Bukurešt-Dimitrovgrad-Aleksandropolis
krak A
: Ljubasavka-Odesa;
krak B
: Kijev-Minsk-Vilinus-Kauntas-Klajpeda-Kalinigrad.
Prilikom donošenja odluke o navedenoj saobraćajnoj strategiji EU-e vidljivo je da nije bila
primarna logika, a niti racionalna saobraćajna polititika, već sasvim neka druga politika. Očito je da se
jedino reka Dunav nije mogla izmestiti negde drugo, pa je zbog važnosti plovnog puta Rajna-Majna-
Dunav-Crno more i ovaj koridor, koji prolazi kroz Srbiju, uvršten u saobraćajnu strategiju EU.
Na trećoj Panevropskoj konferenciji, održanoj u Helsinkiju 1997. godine, izvršena je dopuna Kritske
konferencije na kojoj je usvojen koridor X (deset):
-
Salzburg-Ljubljana-Zagreb-Beograd-Niš-Skoplje-
sa krakovima
A: Grac-Maribor-Zagreb,
B: Budimpešta-Novi Sad-Beograd – Solun
5
C: Niš-Sofija-Koridorom IV do Istambula i
D: Veles-Bitolj-Florina-Via Ignatia.
Evropska Komisija je 2002. godine izradila Studiju transportne infrastrukture Balkana – REBIS,
koja obuhvata: Albaniju, BiH, Makedoniju, Hrvatsku, Srbiju i Crnu Goru. Ova Studija ima za cilj da se
novom mrežom poveže EU sa njenim susedima i ojača regionalna integracija na duži period. Prema
REBIS studiji, mreže pokrivaju osnovne drumske i železnicke pravce, unutrašnje plovne puteve i rečne
luke, morske luke i terminale (RTC – robnotransportne centre).
Na ministarskom seminaru “Wider Europe for Transport” održanom 2004. godine u Španiji, osnovana je
grupa na visokom nivou za proširenje glavnih Transevropskih osa na susedne države i regione (High
Level Group – HLG). Ova grupa je izvrsila reviziju i proširenje Transevropskih osa i utvrdila sledeće
drumske trnsferzale koje su veoma bitne za Srbiju:
-Koridor X:
Ljubljana-Zagreb-Beograd-Niš-Leskovac-Solun;
-
Krak
Xb
:
Horgoš-Subotica-Novi Sad-Beograd;
-
Krak
Xc
:
Nis-Dimitrovgrad-Gradina-Sofija;
Takodje, utvrđeni su i pravci kao delovi Osnovne mreže i to:
-
Pravac
3
:
Veza koridora Vc sa pravcem Beograd-Južni Jadran – gde od Kremne treba da ide prema
granici sa Republikom Srpskom, tj. Kremna – Visegrad;
-
Pravac
4
:
granica sa Rumunijom-Vršac-Pančevo-Beograd-Čačak – Užice-granica sa Crnom Gorom
(Boljare)
-
Pravac
5
:
Veza Koridora IVa sa Koridorom X (granica sa Bugarskom-Zaječar-Paraćin);
-
Pravac
6
:
veza Koridora VIII sa pravcem Beograd-Južni Jadran (granica sa Crnom Gorom-Ribariće-AP
Kosovo i Metohija);
-
Pravac
7
:
veza Koridora X sa AP Kosovo i Metihija (Niš-Prokuplje- Kuršumlija-AP Kosovo i
Metohija).
Pored utvrdjivanja saobraćajnih koridora i pravaca, ostali deo saobraćajne politike EU od 1991
godine do danas, može se podeliti u dva dela i to: na saobraćajnu regulativu i uvodjenje savremenih
tehnologija u transportu – intermodalnost.
Prvi deo saobraćajne
politike
odnosi se na period od 1991 – 2000. godine koja je definisana u
“Beloj knjizi” EU – White Paper on Common Transport Policy – a odnosi se na procese liberalizacije,
deregulacije i harmonizacije saobraćaja.
Liberalizacija sobraćajnog tržista podrazumeva slobodan protok robe, ljudi, usluga i kapitala bez
restrikcija, tranzitnih dozvola i sl.
Deregulacijom se podstiče preduzetništvo, korektni uslovi konkurencije i podsticanje segmenata
od javnog interesa – razvoj infrastrukture, poboljšanje bezbednosti i sl.
Harmonizacija se odnosi na usaglasavanje propisa i uslova privredjivanja za sve saobraćajne
grane – harmonizacija troškova puta, usklađenje ekoloških i bezbednosnih zahteva, raspoređivanje
eksternih troškova na korisnike i sl.
Ovako koncipirana saobraćajna politika donesena je u cilju unapređenja Transevropske
saobraćajne mreže – TEN, zatim boljeg povezivanja članica i razvoja domaćih mreža, a sve u skladu sa
7
3.
SAOBRAĆAJNA POLITIKA SRBIJE
Saobraćajna infrastruktura i razvijenost saobraćaja u Srbiji, posmatrani po svim važećim
parametrima, vise su nego loši. Takvo stanje je posledica nedovoljno efikasnih Vlada u proteklim
vremenima. Puno zaostajemo, ne samo za EU, već i za zemljama u okruženju. Sve se to negativno
odrazilo na naš privredni i sveukupni društveni razvoj. Od 1991. godine do današnjih dana saobraćajna
politika je uredjivana sa više dokumenata, ali se po istima veoma malo uradilo. Pomenućemo neke od
dokumenata koji se na direktan ili indirektan način tiču saobraćajne politike:
1. Zakon o Prostornom planu Srbije (“Sužbeni glasnik RS” br.13/96, poglavlje – “Saobraćaj
i komunikacije”).
2. Strategija i saobraćajna politika do 2010 godine, koju je Vlada Srbije usvojila 1998
godine.
3. Nacionalna strategija za pristupanje Srbije EU, jun 2005. godine.
4. Strategija integrisanog upravljanja granicom u Srbiji (“Službeni glasnik RS” br. 11/06).
5. Strategija regionalnog razvoja Srbije za period 2007 – 2012. godine (“Službeni glasnik
RS” br. 21/07).
6. Strategija podsticanja i razvoja stranih ulaganja (“Službeni glasnik RS” br. 22/06).
7. Strategija kojom se uredjuje privredni razvoj Srbije.
8. Strategija za smanjenje siromaštva u Srbiji.
9. Strategija za razvoj saobraćaja Srbije od 2008. do 2015 godine (“Službeni glasnik RS” br.
55/05, 71/05 i 101/07).
10.Ostali dokumenti koji se ponaosob bave uredjenjem pojedinih vidova saobracaja.
Svakako, uz sve ove dokumente treba pomenuti i Regionalni projekt infrastrukture Balkana –
“REBIS Transport”, koji je osnovni dokument za regionalna saobraćajna povezivanja.
Iz navedenog može se primetiti da smo u proteklom vremenu imali veliku plansku i zakonsku
nadgradnju koja je bila i ostala samo mrtvo slovo na papiru. Zašto? Neulazeći u kvalitet i racionalnost
pojedinih projekata i studija iz prošlih vremena, ne može se naći ni jedno opravdanje zašto nije izgradjen
bar koridor deset i obilaznica oko Beograda. Zbog neefikasnosti i neodgovornosti većine prethodnih
Vlada, danas trpimo dvostruke štete. Kao prvo, zbog neizgrađene infrastrukture limitiran je naš privredni i
sveukupni društveni razvoj i drugo, izgrađene saobraćajnice u okruženju “odvukle” su saobraćaj koji bi
prirodno gravitirao preko naše teritorije. To će biti teško povratiti, jer je saobraćaj kao i reka koja teče
ustaljenim koritom. Ovakva se tvrdnja može potkrepiti i činjenicom da se saobraćaj posle 2000. godine
