SAOBRAĆAJNE NEZGODE NJIHOVA PODELA I FAZE

Čovek u ulozi vozača opaža složenu stvarnost u saobarćajnim okolnostima koje uslovljavaju najviše nivoe svih psihofizičkih i emocinalnih angažovanja. Upravljanje vozilom u uslovima intezivnog saobraćaja u kojem dominira brzina i snaga vozila naročito uslovljava snažno emocionalno doživljavanje i reagovanje koje ima povratne refleksije (uticaj) na efikasnost reagovanja, na sopstvenu bezbednost u vožnji i bezbednost drugih učesnika u saobraćaju. Prema podacima, ljudski faktor je jedini uzrok nezgode u 57% slučajeva saobraćajnih nezgoda, a zajedno sa drugim faktorima je prisutan u preko 90% nezgoda. Može se tvrditi da gotovo nema saobraćajne nezgode gde ljudski faktor nije našao svoje mesto. Sa druge strane, prema istom izvoru, mehanički faktor (vozilo) bio je jedini uzrok saobraćajnog traumatizma u 2.4%, a faktor okoline (put) bio je izolovan uzročnik u 4,7% saobraćajnih nezgoda.
Postavlja se pitanje zašto čovek pravi toliko grešaka u vožnji. U toku vožnje, čovek mora da se osloni na tri nepostojane mentalne funkcije: percepciju, pažnju i pamćenje . U toku vožnje vozači dobijaju pravu “oluju” informacija. Najveći deo njih predstavljaju vizuelni prikazi: sam put, druga vozila, pešaci, saobraćajni znakovi, pejzaž i sl. Šta više, vozač može da procesuira i informacije iz drugih izvora, kao što je auditivni input (slušanje radija, razgovor mobilnim telefonom, razgovor sa putnikom u vozilu) ili interni faktori (prisećanje željenog pravca kretanja ili planiranje događaja koji nisu u vezi sa vožnjom).
Naglim savremenim razvojem tehnike, tehnologije, informatike kao i ostalih nauka teži se svakodnevnom povećavanju životnog standarda, što sa jedne strane uslovljava povećavanje potrebe za automobilima tj. njihovim posedovanjem, kao i posedovanjem dozvola za upravljanje istih.