Sateliti – Prirodni i veštački

UVOD
Gravitaciono polje Zemlje je prostor u kome deluje Zemljina gravitacija. Zemljina gravitacija, koja se označava sa g, predstavlja ubrzanje koje Zemlja saopštava telima koja se kreću blizu njene površine. Jedinica za gravitaciono ubrzanje, prema SI sistemu jedinica, je m/s2. Prosečna vrednost gravitacionog ubrzanja je 9.8 m/s2, što znači da bi u uslovima odsustva otpora vazduha bilo koji objekat padao na površinu Zemlje ubrzanjem od 9.8 m/s2. Jačina gravitacionog polja Zemlje, varira u zavisnosti od geografske širine. Prosečna vrednost gravitacionog ubrzanja na površi Zemlje naziva se normalna vrednost, i iznosi, prema definiciji, 9.80665 m/s2.
Orbitiranje prirodnih i veštačkih satelita oko Zemlje, planeta oko Sunca, fenomen plime i oseke, prenos toplote strujanjem fluida, visoka temperatura unutrašnjosti planeta, padanje tela koje ispustimo ka površini Zemlje je prouzrokovano postojanjem sile gravitacije.
Naime, naša stopala moraju da se napregnu da izdrže našu težinu -silu gravitacije kojom Zemlja deluje na naše telo. Vertikalan pad jabuke sa drveta je izazvan delovanjem iste sile.
Mesec orbitira oko Zemlje pošto gravitaciona sila stvara centripetalnu silu na rastojanju od stotina miliona metara (rastojanje Zemlje i Meseca iznosi 384400 km). Ista sila održava
kretanja planeta oko Sunca, zvezda u galaksiji, i galaksija u klasteru galaksija. U tom smislu je reč o univerzalnoj sili koja deluje na isti način na veoma različitim rastojanjima i opisuje
ogromana broj pojava. Moderna fizika opisuje gravitaciju Ajnštajnovom opštom teorijom relativnosti, mada mnogo prostiji Njutnov zakon univerzalne gravitacije nudi, mnogo prostije
ali ipak dovoljno tačno, opisivanje istih fenomena.

GRAVITACIJA KROZ ISTORIJU
Prva proučavanja Zemljine gravitacije vršio je Galileo Galilej 1589. godine. Prema legendi, Galilej je bacao tela različite mase sa krivog tornja u Pizi, i na taj način odredio da brzina slobodnog pada tela ne zavisi od mase tela. Međutim, poznato je i da je vršio eksperimente sa klatnima, pa je i vrednost gravitacionog ubrzanja odredio na osnovu eksperimenata sa njima. Kristijan Hajgens je, 1656. godine, konstruisao prvi časovnik sa klatnima. On je, na osnovu merenja periode oscilovanja klatna, određivao gravitaciono ubrzanje. Francuski astronom Žan Riše je prvi utvrdio da se gravitaciono ubrzanje menja sa  geografskom širinom. Proučavao je periode oscilovanja klatna na različitim tačkama na Zemlji. Ustanovio je da klatno časovnika sporije osciluje u Gvajani nego u Parizu, na osnovu čega je zaključio da je gravitaciono privlačenje u Gvajani slabije, zato što se nalazi dalje od centra  Zemlje nego Pariz.