Savremena finansijska tržišta

POJAM FINANSIJSKIH TRZISTA
• Robna i finansijska trzista.
• U sirem smislu – finansijska trzista postoje svuda gde se obavljaju finansijske transakcije.
U uzem smislu – organizovana mesta na kojima se susrecu ponuda i traznja za razlicitim oblicima finansijskih instrumenata (ili active). Ona su ambijent gde se kreiraju i transferisu finansijska potrazivanja, i izrazavaju i realizuju ponuda i potraznja za finansijskim instrumentima.
• Ona olaksavaju povezivanje subjekata koji raspolazu sa viskom finansijskih sredstava i subjekata kojima su potrebna finansijska sredstva. Povezuje dve makroekonomske kategorije – stednju i investicije; na nacionalnom nivou ekonomije ukupan obim stednje je jednak ukupnom obimu investicija u odredjenom investicionom periodu (stedno-investicioni ciklus).
• Novac (strani i domaci), hartije od vrednosti, potrazivanja.
• Glavni elementi finansijsko-trzisnog sistema:
1. finansijska stednja (koja predstavlja predmet transferisanja)
2. tokovi transferisanja finansijske stednje (putem kojih se vrsi transfer)
3. finansijski instrument (ili aktiva) (oblik u kome se prenosi visak stednje)
4. finansijske institucije (koje predstavljaju glavne ucesnike na trzistu)
5. finansijska trzista
• Funkcija finansijskih trzista je utvrdjivanje cena finansijskih instrumenata, smanjivanje transakcionih troskova i pruzanje informacija ucesnicima na trzistu.

ZNACAJ I ULOGA FINANSIJSKIH TRZISTA
• Buduci da su finansijska trzista sastavni deo ekonomskog sistema, na njih vrse uticaj promene na trzistu proizvoda i promene faktora proizvodnje. Takodje, finansijska trzista vrse povratni uticaj na trziste proizvoda i faktora proizvodnje.
• Finansijska trzista omogucavaju preduzecu ne samo da potrebna finansisjka sredstva pribavi iz adekvatnih izvora, nego i da oslobodjena sredstva iz redovnog poslovanja plasira u one finansijske instrumente koji ce odbaciti zadovoljavajuci prinos od njihove eksterne upotrebe.
• Finansijska trzista su dala znatan doprinos stvaranju velikih i jakih privrednoih subjekata (nacionalne i multinacionalne korporacije). Ona imaju veliki znacaj za razvoj proizvodnje, za povecanje drustvenog proizvoda i za ostvarivanje akumulacije.
• Funkcije:
1. Funkcija povezivanja (ponude i traznje)
2. Alokativna funkcija (alokacija slobodnih finansijskih sredstava)
3. Funkcija razvoja (privrede, kroz povecanje mobilnosti sredstava)
4. Funkcija efikasnosti
5. Funkcija odredjivanja cene finansijskih sredstava
6. Funkcija smanjenja troskova
7. Funkcija pouzdanosti (smanjenje rizika poslovanja)

VRSTE FINANSIJSKIH TRZISTA
1. Glavna podela; a) trziste novca; kratkorocno, likvidno trziste; trguje se ziralnim novcem i hartijama od vrednoti koje imaju rok dospeca kraci od godinu dana (osnovni ucesnici su banke). b) trziste kapitala; manje likvidno, dugorocno trziste; trguje se finansijskom aktivnom ciji je rok dospeca duzi od jedne godine – dugorocnim hartijama od vrednosti, instrumentima duga i vlasnickim instrumentima (glavni ucesnici su institucionalni investitori; osiguravajuca drustva, penzioni fondovi, jer su oni najveci vlasnici finansijske aktive).
2. Po mestu na kome se transakcije obavljaju; a) lokalna, b) nacionalna, I c) medjunarodna.
3. Sa aspekta prirode prava koja se nalaze u osnovi finansijskih instrumenata kojima se trguje; a) trzista osnovnih hartija od vrednosti, 1. trzista instrumenata duga, i 2. trziste vlasnickih instrumenata, I b) trzista izvedenih, derivatnih hartija od vrednosti.
U trziste instrumenata duga spadaju razlicite vrste hartija od vrednosti kao sto su obveznice, zapisi, certifikati i sl. kojima se vrsi kreditiranje poslovanja emitenta. Kupci takvih hartija postaju kreditori i oni imaju ulogu banke kod direktog kreditiranja. Emitent ima obavezu da isplacuje kamatu prema rokovima dospeca, kao i da placa glavnicu.
Na trzistu vlasnickih instumenata trguje se akcijama i deonicama. Kupci ovih hartija od vrednosti ne postaju kreditori, vec postaju vlasnici dela active i buducih prihoda emitenta.
Trzista izvedenih hartija od vrednosti (derivatna trzista) se tako nazivaju zato sto vrednost ovih hartija zavisi od vrednosti neke druge active koja se nalazi u njihovoj osnovi (roba, osnovne hartije od vrednoti, devizni kurs, kamatna stopa).
4. Prema vremenu placanja i isporuci finansijske active; a) promptna (gotovinska) trzista; gde se poslovi odmah realizuju, i isporuka i placanje vrsi neposredno po zakljucenju, I b) terminska trzista; gde se zakljucuju poslovne transakcije koje predstavljaju sporazum ucesnika da realizuju odrednjene transakcije u buducnosti (ovde spadaju derivatna trzista).