Savremena shvatanja o fizičkom vaspitanju

U V O D

Nova pedagoška stremljenja uslovljena društvenim i ekonomskim razvojem naše epohe, dali su novi vid vaspitnog ideala koje se ogleda u celovitoj, slobodnoj, stvaralačkoj, svestranoj, harmonijski razvijenoj ličnosti. To je najopštije formulisani cilj vaspitanja koji obuhvata temeljne ljudske vrednosti (zdravlje, istina, dobrota, lepota, stvaralaštvo).
U razvoju i formiranju svestrano razvijene ličnosti uključeno je pet komponenti vaspitanja: fizička, intelektualna, moralna, estetska i radna komponenta. Fizička komponenta se uzima kao osnova i temelj te svestrane ličnosti, što proizilazi iz poznate Juvenalove izreke: ”U zdravom telu, zdrav duh!”. Fizičko vaspitanje kao takvo, uzajamno je povezano sa ostalim komponentama vaspitanja, zajedno ove pet komponente čine karike koje se međusobno uslovljavaju i dopunjuju.
U istoriji pedagogije uočavamo to da je fizičko vaspitanje bilo usko povezano sa ostalim vaspitnim nastojanjima i da je kao takvo nosilo klasno i političko obeležje. Tokom istorije značaj fizičkog vaspitanja je različito tumačen, da bi u našoj epohi, fizičko vaspitanje bilo funkcija očuvanja zdravlja, kao jedna od temeljnih vrednosti u životu čoveka. Fizičkim vaspitanjem se neguju, razvijaju, i unapređuju telesne konstrukcije, psiho – fizičke sposobnosti i zdravlje što mu daje obeležje primarnosti, fundamentalnosti i univerzalnosti. Pored toga, fizičko vaspitanje potpomaže razvitak: intelektualnih i radnih sposobnosti, moralnih i estetskih svojstava, izgrađivanje valjanih osobina, crta ličnosti i karaktera u čemu se ogleda veza fizičkog vaspitanja sa ostalim komponentama vaspitanja. Smisao fizičkog vaspitanja se ogleda u skladnom razvijanju telesnih snaga i duhovnih sposobnosti.
Uporedo sa praksom razvijala se i teorija fizičkog vaspitanja. Dobro poznavanje teorije fizičkog vaspitanja (cilja, zadataka, principa, metoda) pomaže uspešnom pedagoškom tumačenju i uspešnom ostvarivanju pedagoškog sadržaja fizičkog vaspitanja, što na drugoj strani ne nedozvoljava pojavu prakticizma, tehnicizma i formalizma.
Predmet fizičkog vaspitanja je čovekov psiho – fizički razvoj pod neposrednim uticajem fizičkih vežbi.
Na kraju ovog teoretskog pristupa problemu, pokušaću da objasnim koliko je bitan faktor fizičkog vaspitanja kako u porodičnom domu, tako i u predškolskim ustanovama, osnovnoj i srednjoj školi, i uošte kako je fizičko vaspitanje važan faktor.

 
POGLEDI NA FIZIČKO VASPITANjE KOD NAS

Već od prvih začetaka razvoja vaspitanja i obrazovanja kod nas, fizičko vaspitanje dobija veoma značajno mesto. 1844. godine vlada tadašnje Kraljevine Srbije posebnim školskim zakonom – ”Ustanovlenijem”, predviđa uvođenje ”teleopruženija”, odnosno fizičkog vaspitanja. 1872. godine fizičko vaspitanje se kao obavezan predmet uvodi u osnovnim školama. Iste godine je održan i prvi seminar na kome je Stevan Bajalović govorio o gimnastici, svršenim učiteljima, i pokazivao im ”gimnastičke figure”. 1872. godine Petar Predragović izdaje i priručnik pod naslovom ”Kratka uputstva za predavanje gimnastike u osnovnim školama”.1)
Kod nas pogledi na fizičko vaspitanje su se razvijali pod neposrednim uticajem Evrope.
Srpski pedagog Vojislav Bakić se u svojoj knjizi ”Nauka o vaspitanju” iz 1878. godine bavi fizičkom vaspitanjem, ali samo u vidu nekoliko metodičkih upustava. To se dešava zbog toga, što je naša pedagogija u to vreme bila pod uticajem herbartijanske misli, pa se fizičkom vaspitanju nije posvećivala dovoljna pažnja.
Vasa Pelagić se zalaže za svestrani uticaj gimnastike na organizam, na umne sposobnosti, na jačanje volje. Među školskim predmetima po njemu ”gimnastika treba da zauzme prvo mesto”.2)
U periodu između dva svetska rata, nastavnici su se više bavili praktičnim problemima fizičkog vaspitanja, nego teoretskim i pedagoškim pitanjima fizičkog vaspitanja. Da bi se izbegle te nepravilnosti, u Beogradu se nešto pred početak drugog svetskog rata otvara prva viša škola za nastavnike fizičkog vaspitanja.
Posle drugog svetskog rata, koristeći se naprednim mislima o fizičkom vaspitanju i dotadašnjim dostignućima pedagogije, fizičko vaspitanje je prvi put dobilo svoju naučnu interpretaciju i počelo je da se tretira kao deo i preduslov vaspitanja uopšte. Fizičko vaspitanje postaje jedna od osnovnih komponenti harmonijski i svestrano razvijene ličnosti, sa svojim jasno izraženim principima, metodama, sredstvima i oblicima rada. Postaje jasno da je fizičko vaspitanje uslov za očuvanje zdravlja i poboljšanje uslova rada.
Fizičko vaspitanje se veoma sporo razvijalo i niz konzervativnih shvatanja u prošlim epohama je u velikoj meri usporio njegov razvoj. Nastajanja pedagoških humanista, klasika, naprednih mislilaca, reformatora, uticala su da se shvati suština, značaj i vrednost ove komponente za svestrani i harmonijski razvoj ličnosti. Uočeno je da je fizičko vaspitanje uslov očuvanja čovekovog zdravlja, pa ga je potrebno razvijati svuda gde čovek živi i radi.