2
UVOD
Savremeni trendovi u poslovanju koji se neprestno menjaju, dovode do pojavljivanja novih
problema i izazova s kojima se suočavaju stručnjaci različitih disciplina i dovodi do
intenziviranja upotrebe upravljačkog i menadžerskog pristupa. Sve veća upotreba ovih
pristupa, u svim naučnim oblastima i disciplinama, dovodi do bržeg i efikasnijeg rešavanja
aktuelnih problema. Prisutan je stalan razvoj novih menadžment pristupa i metoda
obogaćenih raznovrsnošću pristupa drugih naučnih disciplina.
Menadžment danas u značajnoj meri koristi znanja iz drugih naučnih oblasti u čemu se i
ogleda širina ove relativno mlade naučne oblasti. Namera kreativnog osmišljavanja
strategije je da poboljša konkurentski položaj organizacije, njenu vrednost za akcionare i
njen doprinos društvu. Nanovo osmišljavanje nije lako. To podrazumeva konstantan proces
transformacije cele organizacije, njene orijentacije, kao i preispitivanje i odbacivanje
ustaljenih vrednosti, naučenog kroz istoriju, već isprobanih procesa i uobičajenih shvatanja,
zamenjujućih ih potpuno novim - drugačijim konceptima i primenama. Mora se, pri tom,
ispitati i redefinisati i sama kultura organizacije. Tradicionalni radni procesi moraju biti
ispitani i iznova projektovani. Implementacija strategije predstavlja značajno područje
strategijskog menadžmenta. Imajući u vidu veličinu uticaja na konačne poslovne
performanse, ovo područje ništa manje nije značajno od samog procesa formulisanja
strategije. Iako je logično da se strategija prvo formuliše, pa onda izvršava, dobro je da se u
momentu njenog formulisanja, sagleda veličina i vrste promena ,koje će njena realizacija
podrazumevati
4
Definisanje misije - Svako preduzeće ima svoj razlog postojanja tj. svoju svrhu kao i svoju
misiju. Misija predstavlja izvršni cilj preduzeća. Na njoj se zasnivaju operativne aktivnosti,
strategije i ciljevi.
Ciljevi se determinišu iz misije i to na različitim nivoima preduzeća, oni moraju biti jasni,
čvrsti i realni. Izgradnja ciljeva se vrši paralelno sa internom analizom preduzeća, analizom
okoline i strateških činioca. Ciljevi su veoma važni. U preduzeću su oni uvek jasni.
Osnovne komponente ciljeva su:
Jasni atributi;
Indikatori;
Rezultat ciljeva;
Vremensko razdoblje u kom se moraju obaviti.
Strateški ciljevi su ključni za uspeh preduzeća, oni:
pomažu subjektu da shvati svoj položaj;
menadžerima pružaju osnovu za konzistentne odluke;
minimiziraju konflikte;
stimulišu zaposlene;
omogućavaju smer i organizacionu sinergiju.
Strateški ciljevi se donose u fazi formiranja, dok se u fazi inplementiranja definišu
kratkoročni ciljevi (marketing, proizvodnja).
Prilikom izbora strategije neophodno je dati odgovor na sledeća pitanja:
Kako bi se preduzeće trebalo pozicionirati i alocirati u nameri da ostvari svoje
ciljeve?
Kako preduzeće integriše aktivnosti različitih funkcional nihpodručja i optimizuje
korišćenje resursa?
Naučnik David predlaže šest kriterijuma koji vrednuju strategije i to:
Prilagodljivost;
Konkurentna prednost;
Konzistentnost;
Fleksibilnost;
Usklađenost;
Ostvarenje.
Odabiranje strategije prolazi kroz četiri feze a to su:
FAZA
: Utvrditi kakvu poziciju zauzima preduzeće (sadašnjost)?
FAZA
: Kakvu poziciju preduzeće želi zauzeti (budućnost)?
FAZA
: Šta preduzeće ne može preduzeti?
5
FAZA
: Kako ispuniti prazninu?
Kod treće faze se javljaju interna i ekstena ograničenja. Interno generisanje ograničenja se
javlja kada preduzeće odbije da kupi delove od određenog dobavljača ili odbija prodati
svoje proizvode kupcu. Eksterno ograničenje najčešće prolazi iz zakona zemlje (građanska
regulativa i hemijska jedinjenja).
Kod četvrte faze se javljaju tri grupe strategije i to:
Strategija poboljšanja poslovanja:
Bolje obaviti postojeće aktivnosti;
Procena internih prednosti i nedostatka;
Unapređenje postojećih operacija neće sprečiti silaznu putanju.
Strategija ekspanzije:
prelazak na novo tržište da bi se povećala prodaja postojeće palete proizvoda
ili usluga.
Strategija diverzifikacije:
uvođenje novog proizvoda na novo tržište uz istovremeno zadržavanje
postojećeg.
Druga faza strategije odnosi se na implementaciju trategije, izabrane strategije se ugrađuju
u svakodnevno poslovanje.
Implementacija strategije predstavlja proces njene transformacije u poslovne aktivnosti
preduzeća. U procesu implementacije strategije moraju se tačno odrediti nosioci aktivnosti
koji će pokazivati način na koji će se te aktivnosti sprovoditi. Obično se za implementaciju
angažuju srednji i niži nivoi strategije. Strategija se implementira kroz funkcije planiranja,
programe, organizovanje kadroviranje i usmeravanje.
Implementira kroz funkcije planiranja, programe, organizovanje kadroviranje i
usmeravanje. Planiranje mora rezultirati mrežom detaljno razrađenih programa, budžeta i
procedura iz čega sledi konzistentnost razrađene strategije sa ciljevima. Kadroviranjem se
nastoji pomoći, usavršavati i razvijati stručni i odgovorni kadrovi. Usmeravanje ima
zadatak da motiviše zaposlene da deluju u željenom smeru.
Implementacija se veoma često sreće sa brojnim problemima a neki od njih su:
Neaktivno praćenje aktivnosti;
Neadekvatno vođstvo i usmeravanje;
Kriza koja odvlači pažnju i td.
Od kvaliteta implementacije zavisi uspešnost čitavog strateškog poduhvata
.
Implementaciji
se danas posvećuje posebna pažnja. Da bi se izbego problem u implementaciji REED
BUCKLEY je sastavio menadžment kontrolnu listu.
Treća faza modela strateškog menadžmenta se odnosi na:
