Šerijatska pravna tradicija

Predmet ovog seminarskog rada predstavlja analiza šerijatske pravne tradicije. Za početak diskusije treba reći da se termin šerijat obično prevodi kao islamsko pravo ili islamski verozakon, ali je potrebno napomenuti da nije reč o pravnom sistemu u tehničkom smislu reči već pre o “celokupnosti ljudskih obaveza.” Šerijat predstavlja praktično iskazivanje vere i u sebi objedinjuje propise religijskog, moralnog i društveno-pravnog karaktera. U ovom poslednjem aspektu, šerijat predstavlja osnovu za izgradnju jednog čisto pravnog sistema. Do sada, u oblasti teorije takav poduhvat nije učinjen. Šerijat i dalje obuhvata jus i fas, propise svetovnog i religijskog prava. Kao područje prostiranja njegovih propisa navodi se regulisanje odnosa čoveka i njegovog Stvoritelja kao i regulisanje međuljudskih odnosa. Islamska versko-pravna nauka (fikh) definiše se kao “poznavanje ukupnih ljudskih prava i obaveza” (ma‘rifa ennefs ma leha ve ma alejha) veoma slično rimskoj jurisprudenciji u smislu“poznavanja ljudskih i Božanskih stvari” (rerum divinarum atque humanorum notitia).