Sistem informisanja

Pojam i elementi informisanja
Informacija je specifican drustveni odnos, elementarna potreba ljudi i uslov kolektivnog zivota. Sistem informisanja u danasnjem smislu reci pocinje da se stvara sa pojavom sredstava masovnog informisanja, sa razvojem nauke i tehnike. Informaciju ne treba svoditi na podatak. Podacima se registruje a informacijom objasnjava. Odnos podataka i informacija tretira se kao odnos sirovina (inputa) i finalnih proizvoda (outputa) ,a obrada podataka (primena odredjenih operacija nad podacima) shvata se kao nacin proizvodnje informacija.
Da bi se pratile mogucnosti trzista, kao i da bi se predvidjali problemi preduzeca i marketinga, menadzmentu preduzeca su neophodne opsirne i pouzdane informacije. Da bi menadzment preduzeca doneo sto kvalitetnije odluke neophodne su mu informacije o: kupcima, konkurentima, trgovcima, kao i sopstvene informacije o prodaji i troskovima. Cuveni ekonomista M.Xarper je 1916.god. to postavio ovako: ”Dobro voditi posao znaci upravljati njegovom buducnoscu – a upravljati buducnoscu znaci upravljati informacijama.”
U dosadasnjem poslovanju nasih preduzeca menadzment je najvise paznje posvecivao upravljanju novcem, sirovinama i materijalima, masinama i ljudima. Daleko manje paznje je pridavano petom presudnom sredstvu – INFORMACIJAMA. One predstavljaju osnov za donosenje kvalitetnih odluka u preduzecu, a time i nuznost za uspesno i efikasno upravljanje preduzecem. Sastoje se od sadrzaja, cilja i efekta.
Sadrzaj informacije moze biti izrazen: pismeno ili usmeno, tekstualno ili brojcano, preko grafikona, sema…i cini ga osmisljeni skup podataka.
Cilj informacije je da pruzi odredjeno saznanje o pojavi, da podstakne na odredjenu akciju ili da je zaustavi.
Efekti informacije su razliciti: ekonomski, drustveni i psiholoski.
Ekonomski efekti informisanja ogledaju se kroz ispunjenje osnovnih ekonomskih principa: produktivnost, ekonomicnost i rentabilnost
Drustveni efekti informisanja se ogledaju kroz razvoj drustvenog sistema tj. kroz humanizaciju medjuljudskih odnosa i demokratizaciju.
Psiholiski efekti informisanja ispoljavaju se kroz cinjenicu da se efikasnim informisanjem kod ljudi kod ljudi stvara osecaj sigurnosti, samopouzdanja, drustvenog priznanja.
Informacioni sistem ima karakteristike kao i opsti sistemi.Zbog toga se definise na isti nacin – kao skup komponenti (ljudi, procedura, podataka…) koje su medjusobno tako povezane da teze ostvarivanju nekog zajednickog cilja. Osnovni cilj informacionih sistema jeste da pretvaraju podatke u informacije. Pod sistemom informisanja se dakle podrazumeva postupak pomocu koga se na jedan sistematski i regularan nacin vrsi prikupljanje, analiza i prezentacija razlicitih informacija koje su potrebne za donosenje racionalnih odluka u preduzecu. Pod sistemom informisanja u preduzecima podrazumevamo i organizovani proces obavestavanja clanova, pojedinaca, grupa o svim pitanjima od znacaja za funkcionisanje njihove organizacije. Sistem informisanja u radnim organizacijama ne treba shvatiti samo kao pasivno obavestenje o donetoj odluci, o stanju, o rezultatima. On mora da obavesti zasto je bas takva odluka doneta, zasto je takvo stanje kakvo je, zasto su takvi postignuti rezultati. On ne treba samo da informise, vec i da pokrece i na akciju. Zbog toga se od sistema infomisanja ne trazi samo da obavestava samo o ucinjenom, odlucenom,vec i da obavestava i nameri da se donese odredjena odluka. Time se ljudi aktiviraju, ukljucuju u sistem upravljanja tj. odlucivanja. Ekonomski sistem generise ogromnu kolicinu informacija u toku dana, pa cak i u toku jednog casa, pri cemu stopa generisanja informacija ima eksponencijalni rast, a menadzeri ne prestaju da se zale da nemaju dovoljno odgovarajucih i blagovremenih informacija na osnovu kojih mogu da donose operativne odluke. Postoje razni modeli informacionog sistema.