Socio ekonomsko stanje na Kosovu u 2012

UVOD

Parlamnet Kosova usvojio je deklaraciju o nezavisnosti Kosova 17.02.2008.godine. Dan kasnije Kosovo je priznato od strane SAD i nekoliko Evropskih zemalja. Za sada , 91 zemlja je priznala Kosovo kao nezavisnu državu (do 30.Juna 2012 godine.). 9. aprila 2008, Vlada Kosova je odobrila Ustav Reblike Kosova, koji je stupio na snagu. 15. Juna iste godine. Bilo je predviđeno, da po primjenjivanju Ustava, odgovornosti Misije  Ujedinjenih Nacija na Kosovu (UNMIK) će preći na novu Vladu Kosova i postepeno smanjiti svoju prisutnost na Kosovu. Međutim, Savet Bezbednosti Ujedinjenih Nacija (UNSC) nije uspio dostići sporazum o zamenjivanu Rezolucije 1244, pod kojom je UNMIK delovao na Kosovu,  tako da ono još uvek drži pozicije na Kosovu, iako sa manje odgovornosti i minimalnim  kapacitetom. U međuvremenu, kao zamenu za UNMIK, EK je imenovala svoju misiju na Kosovu, EULEX, misija sastavljena od civilnog (ICO) i policijskog elementa. Misija Vladavine  prava Evropske Unije na Kosovu (EULEX) je najveća civilna misija koja je ikada raspoređena u okviru Evropske politike bezbednosti i odbrane, konkretno u oblasti policije, pravosuđa i carine. Ova misija nije na Kosovu da bi upravljala ili vladala. To je tehnička misija koja će nadgledati, i pratiti i savetovati, istovremeno zadržavajući izvestan broj ograničenih izvršnih ovlašćenja.
Tip Kosovske vlade je Republika. Izvršna vlast je predsednik (poglavar države) a premijer je poglavar vlade. Zakonodavno telo je jednodomni Parlament, koji se sastoji od 120 mesta sa 4-godišnjem mandatom (100 mesta se biraju direktnim izborima, 10 su rezervisani za Srpsku manjinu i 10 ostalih za ostale manjine). Pravosudni organ je vrhovni sud. Ustav Kosova je u
skladu sa evropskim standardima, koji zahtevaju stabilnost institucija koje garantuju demokratiju, vladavinu prava, ljudska prava i poštovanje i zaštitu manjina.

 
SOCIO-EKONOMSKA SITUACIJA

Kosovo je i dalje jedna od najmanje razvijenih područja Balkana, ali i u Evropi. Društveno -ekonomska kriza dovela je do rasta siromaštva, a veliki broj opasnosti po zdravlje, sklonost prirodnim katastrofama u kombinaciji sa javnim strukturama koje često nisu u mogućnosti da obezbede ni minimum osnovnih usluga doprinosi visokom nivou ugroženosti među zajednicama na Kosovu. Nalazeći se u središtu Balkana, Kosovo je okruženo kopnom. Ono je negativno oštećeno od civilnih konflikata ’90tih, koji su prethodili dezintegraciji Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije.
Kao i većina centralne i istočne Evrope, Kosovo je bilo, i još uvek je, u procesu društvene, ekonomske i političke transformacije. Ova transformacija od autoritarnosti na ekonomski i
demokratski liberalizam je dovelo do ozbiljnih, i u većini slučajeva, dugoročne krizne transformacije. Raspad starog ekonomskog sistema, je kolaps u trgovini sa regionalnim partnerima, sve veća potreba da se navikne na konkurentske zahtjeve svetske ekonomije, kao i potreba za rekonstrukciju institucija i promjena prakse i ponašanja koji je uhvatio korena u društvu tokom decenija centralizovanog planiranja, su neke od ključnih faktora koji su pokrenuli tekuće transformacione krize. Uprkos velikim investicijama od strane međunarodne zajednice u poslednjih nekoliko godina, potrebe i izazovi na Kosovu i dalje ostaju brojne, i posle 13.godina nakon konflikta. Industrijski sektor privrede i dalje ostaje slab, dok opskrba električnom strujom ostaje nepouzdana, delujući kao glavna prepreka. Nezaposlenost je i dalje prožiman i veliki je problem, naročito među mladima. Ipak, napredak je učinjen u implementaciji politika liberalnog tržišta. Kosovo ima jedno od najliberalnijih režima tržišta na svetu.
Upotreba strane valute je legalizovana za sve domaće transakcije, uvodeći Evro kao, de facto, domaću valutu. Ozbiljnost situacije je istaknuto na studiju Svetske banke o siromaštvu na Kosovu, koji tvrdi da u 2009. Oko 1/3 stanovništva na Kosovu (34%), živelo je ispod apsolutnog nivoa sa 1,55 Evra na dan, za odrasle, i oko 12% је živelo ispod linije ekstremne linije siromaštva sa 1.02evra na dan i koji je povećan dalje zbog značajnog porasta cena osnovnih roba kao što su hleb i žitarice, ulja za kuvanje, masti i povrća.

 
Tržište rada i zapošljavanje:

Nezaposlenost i siromaštvo glavni su faktori koji bi mogli preokrenuti stabilnost. Skoro 40.000 ljudi nemaju redovna primanja i potrebna im je pomoć vlade. Vladina pomoć iznosi 45 do 80 € mjesečno, mnogo manje od onoga što porodica treba da normalan život u zemlji. Emigracija igra glavnu ulogu u održavanju porodice iz ekstremnog siromaštva. Više od pola miliona
Kosovara radi u zapadnim zemljama (u Nemačkoj – 29.98% i u Šfajcarskoj – 23.18%) i šalju novac kući, pomažući u održavanju svoje najbliže da prežive finansijski. Studija Zavoda za
Statistiku Kosova i Svetske banke je pokazao da su migracija i pošiljke bili efikasni načini za domaćinstva kako bi se zaštitili od pada u siromaštvo.
Procenjuje se da svaki peti Kosovar ima najmanje jednog rođaka u inostranstvu koji im šalje novac. Pošiljke iz dijaspore se procenjuje da računuju na oko 15% GDP-a, dok aktivnosti različitih donatora i donacija predstavljaju oko 7.5% GDP-a.
Kosovo ima najveću stopu nezaposlenosti u zemljama Zapadnog Balkana – oko 45% radno sposobnog stanovništva je bez posla. Ova kategorija takođe predstavlja najsiromašniju kategoriju stanovništva: preko 40% siromašnih je ispod 20 godina i 60% siromašnih su mlađi od 30 godina. Ono takođe ima izuzetno mlado stanovništvo, sa polovinom svojih građana mlađe od 25 godina. To znači da oko 30.000 ljudi se pridružuje tržištu rada svake godine, sa malo izgleda za zapošljavanje (do kraja 2011. registrovano je 325.261).

Odeljenje za Rad i Zapošljavanje

Odsek za Rad i Zapošljavanje u okviru MRSZ je formiran Februara 2000. i odgovoran je za razvoj i primenu regulativa koje se primenjuju na rad i zapošljvanje na Kosovu. Neki od dugoročnih ciljeva su sastavljanje pravilnika o zapošljavanju i konsolidovanoj prekvalifikaciji, o unapređenju kadrova i uslugama na tržištu rada kroz prekvalifikaciju, kao i pripremu zakona i poboljšanje kolektivnih ugovora o radu.