Sociologija

UVOD

„Ovo je vreme krupnih kapitala i krupnih igraca sposobnih da emituju svoje interese, uticaje i moc celinom planetarnog prostora. Saglasno tom imperativu podsticu se i odvijaju procesi ujedinjavanja i integracija, ali i novih oblika osvajanja, potcinjavanja i dominacije„

Globalizacija potice od engleske reci „the globe“ što znaci Zemlja, zemaljska kugla, okruglo ili loptasto nebesko telo, pri cemu globalizacija obuhvata sve društvene procese i odnose koji imaju planetarni karakter, koji se manifestuju u svim aspektima svetskih zbivanja.
Globalizacija predstavlja povezivanja koja prevazilaze okvire nacionalne države, a cilj im je povecanje ekonomskog rasta i bogatstva.

„Globalizacija upucuje na sliku sveta kao zajednickog prostora u kome se niti medjuzavisnosti – tehnološke, politicke, ekonomske i ekološke – pletu ogromnom brzinom, poništavajuci geografske distance, univerzalizujuci demokratski oblik vlasti i uvecavajuci bogatstvo.” Dakle, osnovno obeležje globalizacije jeste tehnološka revolucija, odnosno stvaranje globalne ekonomije sa svetom bez granica i univerzalnom kulturom: jednake forme, moderne tehnologije, tržišne ekonomije i demokratija.

Pristalice globalizacije smatraju da je to proces koji vuce ka društvenom progresu u svim njegovim aspektima (ekonomsko-politickom, tehnološkom, kulturno-naucnom), doprinoseci da svi (i bogati i siromašni) postaju bogatiji.
Na drugoj strani su oni koji smatraju da je globalizacija iskljucivo “Projekat dominacije Zapada”, nove imperijalne politike i “amerikanizacije” sveta. Dok za jedne globalizacija oznacava integraciju sveta i stvaranje globalne ekonomije i kulture, za druge ona oznacava podele i sukob civilizacija. Za dobitnike ona predstavlja civilizacijski napredak, dok je za gubitnike destruktivna sila, koja produbljuje jaz izmedju bogatih i siromašnih, stvarajuci uslove da bogati budu još bogatiji, a siromašni još siromašniji.

1. POJAM GLOBALIZACIJE

„Globalizaciju možemo definisati kao proces ekonomskog, politickog, socijalnog i kulturnog delovanja na nadnacionalnom nivou, koji na globalnom nivou menja ustaljene politicke, privredne, socijalne i kulturne odnose. Bitna determinanta ovog procesa je tehnološki razvoj koji omogucava prostorno i vremensko smanjivanje sveta.“
U drugoj polovini XX veka nastupio je novi ekonomski talas tzv. globalizacije. Globalizacija predstavlja povezivanja koja prevazilaze okvire nacionalne države, a cilj im je povecanje ekonomskog rasta i bogatstva.
Pet dimenzija globalizacije, društvo, politika, ekonomija, kultura i životna sredina ne mogu sasvim striktno odvojiti jedna od druge, vec se prožimaju. Ova povezanost ne samo izmedju aktera, vec i izmedju oblasti predstavlja jednu od posebnosti globalizacije.
Osnovni ekonomski aspekti globalizacije jesu liberalizacija, privlacenje investicija i privatizacija. Glavnu ulogu na tržištu imaju multinacionalne korporacije.
Jedna od propratnih pojava globalizacije jeste i regionalizacija, odnosno regionalna integracija u svetu. Svet je podeljen na tri bloka: evropski, tj. Evropsku uniju, azijsko-pacificki, tj. ASEAN i severno-americki, tj. NAFTA.
Dublja analiza suštinskih dimenzija globalizacije podrazumeva napuštanje starog, nacina mišljenja i okoštalih ideoloških dogmi koje polaze od teritorijalnih ogranicenja etno-nacionalnih posebnosti i zatvorenosti. Ona ima u vidu cinjenicu da na svetskoj sceni ne deluju samo državno-nacionalni, vec i naddržavni, medjudržavni i nedržavni akteri, kao novi subjekti globalno-svetskih odnosa (transnacionalne kompanije; transnacionalne tehnološke i saobracajne celine; raznovrsni kulturni i verski pokreti; nevladine organizacije; svetske i regionalne institucije i organizacije; veliki informaticki sistemi; Internet; globalni mediji: i dr.).
Globalizacija vodi stvaranju “svetskog društva”. Rec je o objektivnom planetarnom procesu sve gušce mreže povezanosti i medjuzavisnosti pojedinacnih društava i stvaranju jedinstvenog “svetskog sistema”, koji izrasta
(1) na talasima nove tehnicko-tehnološke revolucije i brzom ritmu stvaranja globalne ekonomije;
(2) na talasima kulturno-informaticke revolucije (stvaranje kosmopolitske kulture, homogenizacija ukusa, obrazaca ishrane, odevanja i životnih stilova i dr.); i
(3) na mreži nadnacionalnih regionalnih i svetskih institucija (Savet bezbednosti OUN, Medjunarodni monetarni fond, Medjunarodna banka za obnovu i razvoj, Svetska trgovinska organizacija, G-8, Evropska unija i dr.), kao znacajnim oblicima globalnog upravljanja.