Sociologija Emila Dirkema

1.Uvod
Emil Dirkem se rodio 15. aprila 1858. godine u Epinalu. Vrlo rano je ostao bez oca, koji je kao i njegovi preci, bio rabin. Dirkem je jevrejskog porekla kao i većina stanovnika pokrajine Vosges u kojoj je živeo. Osnovnu i srednju školu završava u rodnom mestu, a sa osamnaest godina odlazi u Pariz na dalje školovanje. Međutim u prva dva navrata nije položio prijemni ispit, ali je iz trećeg pokušaja uspeo. Bio je pripadnik sjajne grupe grupe intelektualaca, iz koje je nekoliko njih imalo bitni uticaj na kulturni život i politiku Francuske. Tu je stekao politička gledišta, kojih se držao do kraja života. Gajio je političke naklonosti prema republikanizmu i progresivnoj društvenoj reformi. Po diplomiranju 1882. godine, postaje profesor filozofije i predaje na nekoliko liceja u blizini Pariza. Nakon tri godine predavanja odlazi u Nemačku radi usavršavanja i po povratku objavljuje nekoliko članaka o nastavi društvenih nauka na nemačkim univerzitetima. Na univerzitetu u Bordou dolazi 1887. godine i drži predavanje iz sociologije i pedagogije. Na istom univerzitetu 1896. godine biva izabran za redovnog profesora i upravo na Bordou će napisati nekoliko svojih glavnih dela. U Pariz prelazi 1902. godine i u prvo vreme predaje na katedri nauke o vaspitanju,a 1906. godine postaje profesor i u potpunosti preuzima katedru. Paralelno će na Sorboni držati predavanja iz sociologije i pedagogije sve do kraja života. Jedna od Dirkemovih briga, bila je da se hvata u koštac sa spornim pitanjima smisla uspona indivuidualizma u modrenom društvu. U Dirkemovim radovima vidi se trajno zanimanje za praktične implikacije naučnog znanja o društvu. Njegove ideje nikada nisu bile posebno popularne među njegovim tumačima, iako su te ideje bile u samoj srži Dirkemovih interesovanja. U poslednjim godinama života, Dirkem je preživljavao veliku društvenu krizu. Svoj autoritet jestavio u službu domovine, smatrajući to svojom obavezom. Radom iz sociologije je učestvovao u knjizi „Francuska nauka” , a napisao je još neke radove o ratu I povodom rata. Dirkemov sin je počeo da se bavi socijologijom jezika, međutim osamnaest studenata, među kojima je bio i on, poginuli su na bojištu.Dirkem nije mogao da prežali gubitak sina, pa je nakon potpune neaktivnosti, vidno poremećen i umro 15. novmebra 1917. godine.
3.
2.Dirkemovska tradicija u sociologiji

Dirkemovska teorijska tradicija u sociologiji, nazvana po Emilu Dirkemu, po mnogima predstavlja najznačajniju teorijsku tradiciju sociologije klasičnog, ali i savremenog perioda. Iako je ova tradicija starija i od samog Dirkema, sa pravom nosi njegovo ime.Ova tradicija predstavlja ključnu prekretnicu u istorijskom razvoju socioloških ideja, kako po svojoj originalnosti, tako i po širini i ranozvrsnosti tema. U ovu se tradiciju mogu svrstati mnogo stariji teoretičari kao što je naprimer Sen Simon (98 godina stariji od Dirkema), Ogist Konti Herbert Spenser, pa čak i Monteskje. Kako je o Sen Simonu i Ogist Kontu – kao osnivačima sociologije – već bilo reči, izlaganje ove sociološke tradicije će početi sa samim Emilom Dirkemom, odnosno, ova će sociološka tradicija biti izložena kroz njena dva teorijska krila: makro i mikro. Makro teorijskom krilu pripadali su, po Kolinsu: Emil Dirkem I funkcionalizam Talkota Parsonsa i Roberta Mertona. Mikroteorijskom krilu pripadali su, s jedne strane, De Mestar i De Bonal, kao stariji konzervativni teoretičari,a sa druge strane antropološka orijentacija Redklif-Brauna.