Sociologija – Kolokvijum

Šta je sociologija?
Sociologija proučava društveni život čoveka, grupe i društva. Njen predmet proučavanja je naše sopstveno ponašanje kao društvenih bića. Bavljenje sociologijom zaivisi od sociološke imaginacije (Rajt Mils).Sociološka imaginacija omogućava nam da shvatimo kako su mnogi događaji koji se naizgled tiču samo pojedinca (razvod, nezaposlenost), zapravo, odraz mnogo širih fenomena.Niko nije određen društvenim kontekstima, već svako stvara i sopstvenu individualnost – predmet sociologije je da istražuje veze između toga šta društvo čini od nas i šta mi činimo sami sa sobom. Naša delanja daju strukturu društvenom svetu oko nas, ali i društveni svet strukturiše naša delanja.
U sociologiji je značajan koncept društvene strukture: društveni konteksti našeg života ispoljavaju se kroz strukture ili obrasce; nisu nasumični izbori događaja ili postupaka.
Ljudska društva se stalno nalaze u procesu strukturiranja.
Kako sociologija utiče naše živote:

• omogućava nam da posmatramo društveni svet iz drugačijih uglova (belac u crnačkoj zajednici)
• pruža nam praktičnu pomoć u vrednovanju rezultata inicijativa socijalne politike (stambeni blokovi posle II svetskog rata)
• omogućuje nam samoprosvećenost – bolje razumevanje našega „ja” – tako smo u stanju da bolje utičemo na svoju budućnost.

Razvoj sociološke misli
Rani teoretičari
Počeci objektivnog i sistematskog proučavanja ljudskog ponašanja i društva javljaju se u drugoj polovini 18. veka. U tom pogledu ključno je bilo korišćenje nauke da bi se razumeo svet oko nas – naučni pristup doveo je do radikalnih promena u našem pogledu na svet i u njegovom razumevanju. U raznim oblastima, tradicionalna i religijski zasnovana objašnjenja bila su zamenjena racionalnim i kritičkim pristupima u sticanju znanja. Podlogu za nastanak sociologije omogućio je čitav niz temeljnih promena koji su najavile „dve velike revolucije” u Evropi 18. i 19. veka:

• Francuska revolucija (1789) označila je trijumf svetovnih ideja i vrednosti, kao što su sloboda i jednakost, nad tradicionalnim društvenim poretkom.
• Industrijska revolucija u Britaniji poslednjih godina 18. veka – društvene i ekonomske transformacije koje su pratile razvoj tehnoloških inovacija (parna mašina, mašinska postrojenja), a sve to je izazvalo brzo širenje gradskih sredina.

Pioniri sociološke misli pokušavali su da shvate nastanak i uzroke i moguće posledice revolucija. Pitanja na koja su mislioci 19. veka pokušali da odgovore su: Šta je ljudska priroda? Zašto je društvo ustrojeno tako kako jeste? Kako i zašto se društva menjaju? – a na to sociolozi i danas pokušavaju da pruže odgovore.

Ogist Kont
Ogist Kont je izumeo reč „sociologija”, a u početku je koristio izraz „društvena fizika”. Kont je nastojao da stvori nauku o društvu koja bi mogla da objasni zakone društvenog sveta isto onako kao što su prirodne nauke objasnile funkcionisanje fizičkog sveta. Kont je verovao da sve naučne discipline dele način mišljenja i naučni metod koji ima za cilj da otkrije univerzalne zakone. Smatrao je da se društvo podređuje nepromenjivim zakonima na skoro isti način kao što to čini fizički svet.
Kontova vizija sociologije jeste sociologija kao pozitivna nauka. Pozitivizam zastupa mišljenje da bi nauka trebalo da se bavi samo činjenicama koje su podložne posmatranju i koje su poznate direktno iz iskustva. Pozitivistički pristup u sociolgiji veruje u proizvodnju znanja o društvu koje je zasnovano na empirijskim dokazima do kojih se dolazi na osnovu posmatranja, poređenja i eksperimentisanja.
Prema Kontovom zakonu o tri stupnja napori ljudi da shvate svet prošli su kroz 3 faze:

• teološku – mislima su upravljale religijske ideje i verovanje da je društvo izraz Božje volje.
• metafizičku (renesansa) – društvo je počelo da se posmatra kao nešto prirodno, a ne natprirodno.
• pozitivnu (otkrića Kopernika, Galileja i Njutna) – podstiče se primena naučnih tehnika na društveni svet.