Sociologija kulture

Pojam drustvene strukture
Drustvena struktura je pojam koji se koristi u drustvenim naukama kako bi se oznacila  ukupnost medjusobno povezanih ele,menata(drustvenih pojava I process) koji cine drustvo kao celinu I kopji odredjuju, u manjoj ili vecoj meri,delovanje pojedinaca socijalizovanih unutar date drustvene structure. Znacenje pojma drustvena struktura moze biti razlicito, u zavisnosti od  nivoa analize.Na makro nivou ,ovaj pojam se moze odnositi na system socio-ekonomske stratifikacije(klasna struktura) ili na neke druge ustaljene odnose izmedju velikih drustvenih grupa. Na mezzo nivou, on se moze odnositi na nacin na koji kulturne institucije ili drustvene norme oblikuju ponasanje aktera unutar datog drustvenog sistema. Cesto se ukazukje  na medjusobnu povezanost ovih novoa analize. Svaka teorija moze isticati znacaj razlicitih  elemenata unutr drustvene struktur I drugacije objasnjavati karakter njihovih medjusobnih odnosa. Funkcionalisticka teorija kao osnovne elemente drustvene structure navodi drustvene uloge I polozaje koje zauzimaju pojedinci, a kojima upravljaju drustvene vrednosti I drustvene norme. Odnos delova prema celini, kao I delova medjusobno, zasniva se na skladu I harmoniji, koji vode odrzavanja celine.Prema marksistickoj teoriji, drustvenu strukturu cine radne aktivnosti I svojinski odnosi. Ov odnose obelezava nesklad I unutrasnji sukob prouzrokovan partikularnim interesima.

 
Drustvo
Definisanje društva kao predmeta proučavanja sociologije vršeno je u svim sociološkim teorijama, koje su nastojale da ga objasne kroz njegovu statiku i dinamiku. Društvo je veoma kompleksan i apstraktan pojam, ali nije neutralna, izvanljudska kategorija, već je u tesnoj vezi sa efektima koje ima na ljudski život. Ono predstavlja organizaciju celokupnog života određene grupe ljudi (na primer, plemena, ali i velike mnogonacionalne države) i ljudsku zajednicu u kojoj su sadržani vrednosni elementi koji je određuju. Na ljudsko društvo gledamo kao na ukupnost društvenih pojava, ukupnost odnosa u koje ljudi stupaju, kao na okvir ljudskog života u kome se on neprestano obnavlja. Društvo se sastoji iz mnoštva delatnosti, društvenih odnosa, društvenih ustanova, ideja i drugih društvenih elemenata.
Nekoliko definicija društva:„Društvo nije prost zbir individua. Ono je sistem formiran na osnovu njihovog udruživanja i predstavlja specifičnu realnost koja ima svoje sopstvene karakteristike” (Dirkem, E., Pravila sociološke metode, 1963; 97). Nejednakosti postoje u svim tipovima ljudskog društva. I u najjednostavnijim kulturama postoje razlike između pojedinaca, između muškaraca i žena, mladih i starih. Sve je počelo u prirodi kada je jedinka u borbi za opstankom morala da se bori protiv drugih jedinki istog roda, moć je proizilazila iz superiorne fizičke snage, ili starosti koja je sa sobom donosila autoritet. Pojava je prerasla u pravilo čak i kada opstanak nije više bio čin svakodnevice. Čovek se kao prirodno biće transformisao kroz vekove, ali je pored osnovnih fizioloških potreba zadržao i potrebu da bude ispred svojih sunarodnika. Uvek postoji vodja, ne samo kao prirodna potreba kada je u pitanju opstanak vrste već i u trenucima mira i blaženstva, jer sa sobom povlači gomilu povlastica za one na vrhu hijerarhijske lestvice. Sa razvojem ljudske civilizacije i podelom rada, privilegije izabranih se nisu smanjivale niti nestajale, naprotiv rasle su i produbljivale, a samim tim su rasla i raslojavanja medju ljudima. I u savremenom svetu raslojavanje je ostalo na istom nivou kao i pre više hiljada godina, samo je preraslo u složene sisteme klasne podele, sa svojim podklasama. Iako je veliki deo današnjeg sveta prihvatio egalitarijanske principe po kome formalnopravno ne bi trebale postojati nikakve klase, a neke države i sistemi su čak zbog ideoloških razloga pribegavale drastičnim merama njihovog brisanja, one ipak postoje, i postojaće. Pod generalnim pojmom sloja podrazumevamo sve istorijske tipove klasa, kao i društvene grupe koje imaju poseban položaj u društvenom sistemu, njegovoj hijerarhizovanoj, vertikalnoj strukturi,i sve odgovarajuće karakteristike koje proizilaze iz istih osnovnih interesa, načina života i slojne svesti. Društvena stratifikacija je diferencijacija stanovništva u hijerarhijski postavljenim klasama,i ogleda se u postojanju viših i nižih slojeva. Njena se sama suština sastoji od nejednako raspoređenih prava i privilegija, dužnosti i odgovornosti, društvene moći i uticaja među članovima društva. Pošto se podela društva na klase ili slojeve javlja gotovo u svim istorijskim epohama, sasvim je razumljivo što su se tim pitanjem bavili filozofi još u antičkom dobu, nema nijednog značajnijeg mislioca kome je izmakla činjenica da u svakom društvu postoje manje ili veće razlike izmedju ljudi, i da na neki način zauzmu stavove na tu temu bilo pozitivne, bilo kritičke. Društvena misao je vrlo rano otkrila te razlike, njihovu brojnost i različitost. Ako je ekonomski položaj članova jednog društva nejednak, ako ima i bogatih i siromašnih, društvo je ekonomski raslojeno, bez obzira na to da li je njegova organizacija komunistička ili kapitalistička, stoji li u njegovom ustavu “društvo ravnopravnih pojedinaca” ili ne. “Etikete”, i “natpisi ” ne mogu da promene realnu činjenicu ekonomske nejednakosti, koja se ogleda u razlikama u prihodima i ekonomskom standardu, u postojanju bogatih i siromašnih slojeva.