Sociološka analiza Velikog brata u Srbiji

UVOD

U ovom antiutopijskom romanu, napisanom još pre šezdeset godina, Orvel je predvideo mnogo toga što se nama već uveliko događa, pa i pomamu za igrama na sreću i prisustvo reality show programa. Njegovim “prolima”, koji predstavljaju jedan društveni sloj, kao i delu našeg stanovništva, lutrija je bila “užitak, njihova ludost, njihov melem, njihova intelektualna stimulacija”.
Sve niži tip masovne zabave već dugo je ideal kreatora savremenih globalnih trendova. Ležernost, opuštenost i prijatnost propagiraju se kao opšti motivi, razne banalnosti nude se kao “duhovna hrana”, a nedostatak društvenog delovanja i odustajanje od mišljenja zagovaraju se kao poželjno stanje. ‘Veliki Brat’ ne posmatra samo stanare kuće Big Brothera, on već odavno motri na sve nas, ali ne više s ideološki obojene totalitarističke posmatračnice, nego s njenog sofisticiranijeg konzumentskog ekvivalenta. On pobuđuje, usmerava i kontroliše naše misli. Sovjetski ideološko-politički totalitarizam zamenjen je svetskim totalitarnim liberalizmom, dok su “proli” postali lutrijski igrači, potrošači i izborni birači.
Deo naše populacije nije u kontakt s Orvelom došao samo u sve punijim kladionicama, nego, uglavnom i ne znajući, i gledanjem ‘Velikog Brata’, programa koji svakodnevnim i svakonoćnim emitovanjem promoviše grupicu anonimaca koji posredovanjem TV ekrana pokušavaju da postanu poznati. Dok je Orvelu Veliki Brat bio simbol (staljinističkog) totalitarizma, danas ga je globalna industrija zabave pretvorila u neku vrstu benignog kućepazitelja dobrovoljnog azila tuceta devojaka i mladića željnih publiciteta.
Savremena kultura u kojoj živimo je vizuelna i auditivna, u njoj ono što vidimo i čujemo, određuje naše akcije, mišljenja i ‘stil’ ili način života jer svakodnevni život u 21. veku se ne može zamisliti bez masovnih medija. Stoga se postavlja pitanje: Da li su mediji u današnje vreme postali neka vrsta supstituta svakodnevnog života? Da li bi oni trebalo da snose odgovornost za nastajanje novih formi ponašanja ( egzibicionističkog) vidljivih u rijaliti šou programima?
Da bih bolje odgovorila na ova pitanja u analitičkom okviru rada ću najpre razmotriti ulogu televizije kao masovnog medija, tj. različite teorije o uticaju medija na ljude, zatim društveni kontekst u Srbiji u poslednjih 20-ak godina, stavljajući akcenat na period od 2000. godine kada je rijaliti šou ‘Veliki Brat’ i pokrenut ( izlaganje o društvenom kontekstu je neophodno upravo iz razloga što je taj društveni kontekst bitno promenjen tokom 90-ih, pod uticajem medija, indukovao novi sistem vrednosti i nove stilove života koji pogoduju razvoju rijaliti šou formi i podstiču ga). Potom problem globalnog fenomena prismotre u savremenoj kulturi kao i problem transformacije odnosa privatnog i javnog,i zatim koncepciju i strukturu ”Velikog Brata”.
Predmet mog istraživanja jeste koncepcija Velikog Brata kao nove medijske forme i njene sociološke implikacije na svakodnevni život ljudi u Srbiji.
U situaciji tranzicionog haosa i osiromašenja sisitema vrednosti, TV šoovi poput ‘Velikog Brata’ dobijaju svoje značajno mesto, pored već čuvenih ‘sapunskih opera’-španskih serija. Postoje razne spekulacije na ovu temu, a mišljenja su različita: da je reč o prostom zadovoljstvu, pohoti, voajerizmu ili pak malicioznosti. Rijaliti šou koji se poput epidemije širi planetom, iako zabavnog karaktera, ipak afirmiše drugačiju kulturu i život pred kamerama. Javnost je podeljenog mišljenja. Za neke je uzbudljiva emisija koja uživa veliku popularnost, a za druge je metafora za globalni voajerizam koja otvara nekoliko značajnih segmenata pitanja kao što su granica između privatnog i javnog, pravljenje i trošenje idola, simulacija života i slobode, pritisak na nadzor, novac kao motiv,…
Ovo su samo neka od pitanja na koje ću pokušati da dam neke elemente odgovora.

Cilj mog istraživanja jeste da na osnovu socioekonomske situacije u Srbiji, s jedne strane, i sociokulturnog fenomena Velikog Brata, s druge, pokušam da objasnim šta stoji u osnovi same ideje o “svevidećem oku Velikog Brata”.
Da bismo mogli da se bavimo ovom temom, treba najpre nešto reći o rijaliti šou; njegovom nastanku i razvoju.

Idejni tvorac rijaliti programa Veliki Brat je Holanđanin Džon de Mol, koji je inspiraciju dobio najpre iz romana 1984 Džordža Orvela, u kojem se pojavljuje Veliki Brat, po kojem je emisija dobila ime. Orvelov Veliki Brat je svemoguća i svevideća sila koja stoji iza vladajuće partije. Partija sve podanike stavlja pod konstantan nadzor kamera, a svuda su izlepljeni plakati na kojima piše “Veliki Brat te posmatra”. On je 1999. godine lansirao ”Velikog Brata” (Big Brother), rijaliti šou koji postao pravi globalni fenomen. VB ( skraćenica za Velikog Brata koju ću nadalje koristiti) je osmislio inspirisan projektom Biosfera 2. To je projekat koji je 1990-ih pokrenula NASA, u kome je desetak ljudi zatvoreno u neku vrstu staklenika u kome su gajili voće i povrće. Cilj čitavog projekta je bio simulacija života na Marsu. Oduševljen ovim projektom a dodatno inspirisan Orvelovim romanom ”1984”, De Mol je došao na ideju da pokrene televizijski šou program koji bi podsećao na ovaj projekat. U početku osporavan i dočekan na nož, vrlo brzo VB je postao sastavni deo života mnogih Evropljana, a kasnije i ostalih stanovnika Zemljine kugle. Da bi u našu zemlju došao 2006. godine.