Sporazumni razvod braka, pojam,uzroci i sadžina sporazuma i postupak suda po sporazumu

Sporazumni razvod braka, pojam,uzroci i sadžina sporazuma i postupak suda po sporazumu

Uvod

Porodično pravo može da se posmatra sa dva aspekta: kao iosebna grana prava koja uređuje odnose u porodici i kao posebna pravna nauka koja proučava, sistematizuje i objašnjava postojeće norme pravnog sistema o porodici i predlaže nova zakonska (pravna) rešenja.
Porodičnopravo kao samostalna grana pravnog sistema jeste skup sistematizovanih propisa/opštih pravnih normi kojima se uređuju odnosi u porodici (Porodično pravo u užem smislu) i odnosi porodice i društva(Porodično pravo u širem smislu).
Porodično pravo, shvaćeno kao posebna pravna grana, može se posmatrati sa različitih aspekata. Ako su predmet razmatranja norme Porodičnog prava koje važe, tj. čija je primena obavezna u određenoj zemlji, onda je reč o Porodičnom pravu kao pozitivnom pravu. Ako su predmet analize norme koje važe u stranom zakonodavstvu (u više drugih država ili u međunarodnim pravnim dokumentima), onda je reč o Porodičnom pravu u uporednopravnom smislu. Osim ovog aspekta, Porodično pravo je moguće analizovati i sa aspekta nekadašnjih pravnih rešenja u jednoj ili više država.
Termin Porodično pravo ima još jedno značenje. Naime, porodično pravo jeste i nauka koja se bavi proučavanjem, teorijskom sistematizacijom i objašnjavanjem normi Porodičnog prava kao posebne pravne discipline. Osim analize je de lege lata (analize postojećih pravnih normi), značaj porodičnopravne nauke jeste posebno u tome da, konstatujući „nesavršenost” (od nepravičnosti, kontradiktornosti ili neprimenljivosti nekih rešenja) postojećeg, pozitivnog porodičnog zakonodavstva, predlaže rešenja de lege ferenda – izmenu postojećih i/ili donošenje novih pravnih rešenja.

O braku

U članu 1. Bračnih pravila Srpske pravoslavne crkve, pravoslavni brak je sveta tajna kojom se dva lica različitog pola, na način propisan Crkvom, vezuju doživotnom duhovnom i telesnom vezom radi potpune životne zajednice i rađanja i vaspitavanja dece.
U engleskoj porodičnopravnoj ligeraturi brak se shvata kao dozvola za stvaranje dece, kao način kreacije legitimnih naslednika. Ipak, poznatija je definicija u slučaju Hyde v.Hyde and Woodhouse da je brak dobrovoljna zajednica jednog muškarca i jedne žene koja isključuje sve druge. Ova definicija braka lorda Penzensa može da se razume i kao legalni i dobrovoljni eskapizam, dobrovoljna izolacija, a bračni partneri kao srećni bipolni (ne i bipolarni) Robinson Kruso. U francuskoj pravnoj teoriji brak je ugovor muškarca i žene o međusobnoj zajednici koju zakon sankcioniše i koju ne mogu da raskinu svojom voljom (Planjol / Planiol). U nemačkoj teoriji brak je definisan kao veza polova zasnovana radi zajednice života, koju priznaje pravni poredak jedne države.
Nasuprot različitom definisanju braka u teoriji, zakonodavstvo veoma jasno daje definiciju braka. PZ Srbije u članu 3, stav 1 kaže: „Brak je zakonom uređena zajednica života žene i muškarca.” Element džentlmenstva (stilizacija redosleda navođenja, najpre ženskog a potom muškog subjekta). osim u PZ Srbije i Republike Srpske, poznaje i švedsko i hrvatsko pravo. Istovetnu odredbu, „samo” s različitim redosledom imenovanja supružnika (najpre muškarac pa žena), sadrže, kao i brojni međunarodni dokumenti, i čl. 3 i 15 PZ CG.
Navedena zakonska definicija u našem pravu sadrži nekoliko karakteristika: 1) brak je zakonska tema, predmet zakonskog regulisanja. Pravni poredak priznaje svojstvo braka samo onim zajednicama života koje ispunjavaju zakonom predviđene uslove. Dakle, zakon reguliše sve faze braka; određuje uslove za nastanak braka, ličnopravna i imovinskopravna dejstva braka i način prestanka braka, 2) u zakonskoj definiciji braka žena i muškarac jesu subjekti bračnog odnosa. Zakon eksplicite brak smatra zajednicom života osoba različitog pola, a upotrebljavajući gramatički oblik jednine i izričito govori i o načelu monogamije braka; 3) najzad, konstitutivni element pojma braka jeste i postojanje zajednice života. Zajednica života u braku kompleksan je pojam koji sadrži emotivne, duhovne, ekonomske, stambene, seksualne, prokreativne i druge komponente.