Standardizacija

Standardizacija

Standardizacija je proces utvrđivanja i primene određenih pravila radi sređivanja i regulisanja aktivnosti u datoj oblasti, u korist i uz učešće svih zainteresovanih strana, a naročito radi ostvarenja sveopštih optimalnih ušteda, uzimajući u obzir funkcionalnu namenu i zahteve tehničke bezbednosti.

Standardizacija je posledica:

• potrebe uspostavljanja efikasne zaštite potrošača (zdravlje, bezbednost, ekonomski interesi) ;
• zaštita okruženja;
• stvaranja uslova za stabilno snabdevanje tržišta;
• obezbeđenja konkurentnosti na globalnom tržištu.

Standard je dokument u kome se definišu pravila, smernice ili karakteristike za aktivnosti ili njihove rezultate (proizvod ili usluga može biti taj rezultat) radi postizanja optimalnog nivoa uređenosti.

Dokumenti su:

• standardi – glavni oblik regulacije kvaliteta;
• pravilnici o kvalitetu – osnovni sastav proizvoda, vrste i količina aditiva, uslovi i postupci obrade, organoleptičke osobine, pakovanje, deklaracija,…
• proizvođačka specifikacija – sastav proizvoda, tehnologija obrade, pakovanje i sl.;
• tehnički normativi – mere zaštite i sigurnosti pri upotrebi proizvoda, njihovom skladištenju, transportu i čuvanju;
• atesti – dokument kojim se potvrđuje da je proizvod na propisani način ispitan i da po osobinama odgovara zahtevima standarda ili drugog propisa o kvalitetu (izdaje ga ovlašćena institucija) ;
• garantni listovi – obaveza proizvođača.

Predmeti standardizacije mogu biti:

• proizvodi (sirovine, materijali i gotovi proizvodi) ;
• metode ispitivanja;
• definicije i razni apstraktni pojmovi;
• tehnološka oprema;
• proizvodni procesi;
• dokumentacija;
• kontrola kvaliteta;
• sistemi upravljanja.

Nivo standardizacije može biti:

• interni (lokalni) ;
• granski;
• nacionalni (JUS, SCS, SRPS, DIN, BS,…) ;
• reginalni (EN) ;
• međunarodni (ISO).