STEČAJ KAO OSNOV PRESTANKA PRIVREDNOG DRUŠTVA

Pod stečajem se podrazumeva gašenje privrednog društva. Svedoci smo da nam svakodnevno, putem sredstava informisanja stižu vesti o gašenju mnogih privrednih društava, i pritom mnoge porodice ostaju bez možda i jedinog prihoda koji im omogućava egzistenciju. Sve ovo nas tera na pomisao koliko je u stvari sigurna naša budućnost, da je moguće da u jednom trenutku sve nestane, da ćemo dočekati penziju i pre nego naše preduzeće ode u stečaj i prestane sa radom. Vec duže vreme u međunarodnim okvirima prisutan je trend koji za rezultat ima znatno izmenjen pristup problemu stečaja. U vremenu snažnog ekonomskog rasta i kreditne ekspanzije prisutno je bilo uverenje da celokupna funkcija stečaja treba da se svodi na čiščenje tržišta od nekonkurentnih i neprofitabilnih subjekata. Njihovo mesto bi ubrzo preuzimali novi ili postojeći akteri a sistem bi nastavljao nesmetano da funkcioniše, uz jačanje kreditne aktivnosti sa jedne i povećanje zaduženosti privrednih subjekata, vidljivo kroz rast obaveza u pasivi bilansa stanja, sa druge strane. U takvim uslovima nije postojala svest o potrebi da se sagledaju i stečaju daju i druge funkcije osim one da služi samo kao instrument naplate potraživanja od dužnika koji su nesposobni da izvršavaju svoje obaveze, i kao krajnji rezultat njihovu likvidaciju. Pogotovo nisu u obzir uzimane posledice koje stečaj ima na socijalne prilike u društvu, koje sigurno nisu zanemarljive. Danas međutim, ekonomski uslovi poslovanja u svetu su znatno izmenjeni. Česte finansijske krize uslovljavaju potrebu za radikalnom reformom stecajne regulative. Inflacija, pad tražnje, rast troškova poslovanja, energetske krize, finansijski lomovi na pojedinim tržištima, otvaranje jednih a zatvaranje drugih ekonomskih područja, značajan pad kreditne aktivnosti, ubrzanje tehnoloških promena, promene preferencija potrošača i drugi faktori su doprineli da posledično mnogi privredni subjekti nisu više u mogučnosti da servisiraju svoje dugove. Primena zastarele i nefleksibilne stečajne regulative samo je doprinosila produbljivanju krize. U uslovima globalizacije i internacionalizacije poslovanja i finansijskih tokova, modernizacija stečaja je dobila još više na značaju. Ovom problemu sve veću pažnju pridaju i razne međunarodne institucije a polako dolazi i do ujednačavanja regulative menu zakonodavstvima u svetu. Stečaj i stečajna regulativa polako zauzimaju svoje mesto kao potpuno ravnopravni ostalim delovima trgovinskog (privrednog) prava, prevashodno u odnosu na kompanijsko (statusno) pravo. Tako su danas na celovit način regulisani nastajanje, rad, prestanak, bankrotstvo i reorganizacija privrednih društava. Stečajna regulativa je danas postala značajan regulator privrednih kretanja time što nameće odgovorno ponašanje privrednih subjekata prema svojim obavezama (dugovima), uspostavlja sigurnost i izjednačava uslove poslovanja, ali istovremeno pruža šansu za oporavak. Takođe, stečaj (odnosno reorganizacija u okviru stečajnog postupka) počinje da vrši i socijalnu funkciju pokušajem da se u najvećem broju očuvaju postojeća radna mesta.

1. Stečaj

Stečaj je kolektivan način naplate potraživanja udruženih poverilaca dužnika. To je sudska zaplena celokupne imovine dužnika u korist udruženih poverilaca. Stečaj predstavlja stanje insolventnosti ili prezaduženosti usled koga dužnik nije u mogućnosti da ispunjava svoje novčane obaveze. Insolventnost se ispoljava obustavom ili prekidom plaćanja dospelih obaveza dok prezaduženost predstavlja takvo imovinsko stanje dužnika u kome njegova ukupna imovina nije dovoljna za podmirenje njegovih dugovanja. I u jednom i u drugom slučaju dužnik manifestuje nesposobnost za plaćanje.

1.1. Pojam stečaja

U teoriji se mogu naći mnoge definicije stečaja. Svakom od njih se nastoji da se na što bolji način odredi suština ovog institute, koji zapravo predstavlja način namirenja potraživanja poverilaca.
Stečaj se najčešće definiše kao “stanje u kome dužnik ne može da izvršava svoje obaveze prema poveriocima i, s druge strane, prinudno izvršenje potraživanja svih poverilaca nad imovinom dužnika, što dovodi do gubljenja pravnog subjektiviteta stečajnog dužnika”. Stečaj je zakonom utvrđen postupak koji se provodi nad imovinom dužnika radi namirenja poverilaca. Pored namirenja poverilaca stečajem se onemogućava dalje loše poslovanje privrednog subjekta. Stečajem se postiže kako ravnomerno namirenje poverilaca tako i zaštita dužnika od poverilaca koji na svaki način žele da se namire iz dužnikove imovine. S obzirom na sve veće ekonomske prilike ili bolje rečeno neprilike, sve je veći i broj privrednih subjekata koji imaju teškoća u poslovanju, pa samim tim nisu pošteđeni ogromnih novčanih gubitaka, što prvo dovodi do nemogućnosti izvršavanja obaveza tj. nemogućnosti plaćanja, da bi u končnici dovelo do neizvršenja obaveza prema poveriocima, ali i trećim licima.