Seminarski
rad
Seminarski
rad
1
Strane direktne investicije u Srbiji
UVOD
ugogodišnja izolovanost naše privrede od međunarodnih ekonomskih
tokova uslovila je njeno ukupno ekonomsko nazadovanje tokom
poslednje decenije XX veka, koje se manifestovalo i u skromnom
privlačenju stranog investicionog kapitala. Promena političkog odnosa
međunarodne zajednice, otvorila je perspektive srpskoj privredi u smislu
dobijanja širih mogućnosti za reintegraciju u međunarodne ekonomske,
trgovinske i investicione tokove, čime se stvaraju uslovi za lakši pristup
međunarodnim tržištima kapitala.
D
S obzirom na činjenicu, da SDI predstavljaju najvažnije sredstvo
ekonomskog oporavka i daljeg razvoja srpske privrede, strategija priliva stranog
kapitala mora postati okosnica njene ekonomske i razvojne politike. U tom cilju,
od izuzetne važnosti je definisanje prioritetnih grana i oblasti za ulaganja
stranog kapitala, kao i utvrđivanje najpoželjnijih oblika tog priliva. Nacionalna
strategija priliva stranog kapitala treba da opredeli vrstu potrebnih stranih
investicija, kao i privredne oblasti koje treba razvijati. Komparativne prednosti
naše zemlje uslovljavaju izbor privrednih grana koje Srbija treba da razvija i u
okviru kojih se na najbolji način mogu realizovati strana investiciona ulaganja.
Osnovni pravac strategije privlačenja stranog kapitala u srpsku privredu, mora
dakle biti okrenut ka onim privrednim oblastima u kojima se na najbolji način
mogu iskoristiti naše prednosti, od kojih se posebno ističu sledeće: geografski i
strateški položaj-koji treba bolje iskoristiti, jeftina i obrazovana radna snaga,
veličina i povezanost domaćeg tržišta sa drugim tržištima, prirodna bogatstva i
dr. Od posebnog je značaja činjenica da je Srbija u jednom dugom istorijskom
periodu bila prisutna na tržištima drugih evropskih zemalja, što u svakom
slučaju može biti u funkciji ponovnog uspostavljanja prekinutih veza, do kojih je
došlo iz ranije pominjanih razloga.
Seminarski
rad
Seminarski
rad
2
Strane direktne investicije u Srbiji
1. INVESTICIONI TOKOVI U REPUBLICI SRBIJI
O
d početka intenzivnih reformi u Srbiji u celini posmatrano, postoji napredak u
stvaranju povoljnijeg ambijenta za rast štednje i investicija:
1
Štednja stanovništva u bankama je od 20 mil. evra u 2001. godini porasla na preko
3,5 mlrd. evra krajem 2006. godine. Preostala štednja građana od oko 3 mlrd. evra,
koja je sada izvan bankarskog sistema, aktiviraće se stvaranjem zdravog i
konkurentnog bankarskog sistema i razvojem tržišta kapitala;
Dolazi do povećanja štednje i u realnom sektoru, bržim razvojem profitabilnog
sektora i započetim restrukturiranjem velikih društveno-državnih i javnih
preduzeća i smanjivanjem njihovih gubitaka. Privatizacija i jačanje finansijske
discipline (sprovođenje Zakona o stečajnom postupku) dodatno će smanjivati
gubitke u privredi i povećati profit;
Efikasnijim korišćenjem sredstava Republičkog fonda za razvoj, Garancijskog fonda i
drugim podsticajnim merama, olakšava se pristup kreditima za brži razvoj malih i
srednjih preduzeća;
Kao posledica smanjenja sistemskih rizika i povećane konkurencije između
poslovnih banaka, postoje izgledi za smanjenje, inače visokih, kamatnih stopa;
U srednjoročnom periodu predviđen je rast javnih investicija (sa sadašnjih 2% na
5,2% BDP-a) već u 2009. godini;
Veliki deo postojećih proizvodnih kapaciteta je zastareo, ali je infrastruktura i dalje
upotrebljiva (zgrade, hale). Zato su u prvoj fazi potrebna mnogo manja ulaganja da
bi se povećala proizvodnja;
Veliki priliv stranih direktnih investicija (SDI) je ključan za ostvarivanje željene
stope privrednog rasta. U narednim godinama neophodan je priliv SDI od oko 3
mlrd. USD godišnje (zbog lakšeg zatvaranja finansijskog jaza). To su velika sredstva.
U prethodnom periodu ona su ostvarena uglavnom od privatizacionih prihoda. Veći
priliv SDI, pre svega, greenfield investicija se može očekivati pod uslovom da se
vreme nakon potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU
maksimalno iskoristi za stvaranje povoljnog ambijenta koji obezbeđuje pravnu i
1
Vidi: Nacionalna strategija privrednog razvoja Republike Srbije od 2006-2012 godine str. 33
Seminarski
rad
Seminarski
rad
4
Strane direktne investicije u Srbiji
1.1. ULOGA STRANIH ULAGANJA U PRIVREDU SRBIJE
Na početku novog milenijuma, privreda Republike Srbije našla se pred najvažnijim
problemom ekonomskog razvoja koji se ogleda u nedostatku kapitala bez kojeg se ne mogu rešiti
ključni razvojni problemi. Duboka ekonomska kriza kao posledica desetogodišnjeg perioda
izolacije i ratnih sukoba, zastarela tehnologija i nedostatak domaćeg kapitala, nameću potrebu
privlačenja stranih investicija u cilju obezbeđenja održivog privrednog razvoja. Osim toga,
srpska privreda, i po aspektu spoljne likvidnosti i po solventnosti spada u red najzaduženijih
zemalja iz grupacije zemalja u tranziciji , što SDI čini njenom najznačajnijom razvojnom
šansom. Simboličan nivo domaće štednje i visoka zaduženost naše privrede predstavljaju
razvojna ograničenja koja mogu biti prevaziđena samo aktivnim privlačenjem privatnog stranog
kapitala u zemlju radi popunjavanja “investicionog gepa” i efikasnijeg sprovođenja reformi.
2
Target investicije sa aspekta razvojnih ciljeva Republike Srbije bi bili:
Izvozno orjentisane investicije.
Jednim delom rast izvoza bi trebao da bude
reflektovan kroz povećanje izvoza velikih proizvodnih sistema, a drugim delom
kroz razvoj malih i srednjih preduzeća. Pri tome posebnu pažnju treba obratiti na
buduće investicije u oblasti poljoprivrede, drvo-prerađivačke industrije,
metaloprerađivačke industrije, farmaceutske industrije.
Radno - intezivne SDI -
iako u privlačenju ovih investicija u Srbiju treba uzeti u
obzir transfer tehnologija i znanja, Srbija pokazuje značajan potencijal kvalitetne
radne snage koja nije u funkciji (velika nezaposlenost);
SDI u turizmu
- sektor turizma je prepoznat kao prioritetan, tako da je preporuka
da se stvaraju uslovu za investiranje u ovom sektoru.
Investicije u finansijskom sektoru
- iako je restrukturiranje finansijskog sistema
u značajnom delu završeno, donošenjem novog zakona o bankama očekuje se
2
Đurić D.:
“SDI kao razvojna šansa srpske privrede u uslovima globalizacije”
Ekonomski fakultet u Nišu, Niš,
2003. str. 139
Seminarski
rad
Seminarski
rad
5
Strane direktne investicije u Srbiji
značajan priliv “
greenfield”
investicija u finansijskom sektoru, uglavnom kroz
otvaranje predstavništava banaka koje već posluju u regionu.
3
1.2. STRATEGIJA PRIVLAČENJA STRANIH ULAGANJA U SRBIJU
Strategija privlačenja stranog kapitala osim prioritetnih sektora mora ukazati i na
potencijalno najznačajnije grupacije stranih ulagača koji se mogu očekivati na domaćim
prostorima. Osim naših tradicionalnih evropskih partnera (Nemačka, Itlija, Austrija, Grčka),
punu pažnju treba posvetiti mobilisanju kapitala i poslovnih potencijala naših ljudi na radu
u inostranstvu, koji će biti privučeni da u domaćoj privredi investiraju ne na patriotskoj
osnovi, već iz ekonomskih razloga i interesa. Isto tako, vrlo je interesantan segment malih i
srednjih preduzeća koji je spreman da sa malim kapitalom uđe u veće rizike i odgovarajuće
tržišne segmente i niše. Tako bi se aktivirali manji pogoni, koji bi bili zasnovani na
savremenoj tehnologiji, i koji bi apsorbovali mali, ali sigurno ne i zanemarljivi deo domaće
radne snage i koji bi istovremeno dali pozitivne impulse široj domaćoj privrednoj mreži.
Isto tako, strategiju treba postaviti da ona deluje u pravcu prevazilaženja
dosadašnjih nepovoljnih karakteristika stranih uloga u domaćoj privredi kao što su : mala
vrednost pojedinačnog ugovorenog stranog ulaganja, smanjivanje razlike između
ugovorenih i realizovanih ulaganja, da ulozi stranaca osim u opremi i stvarima budu više u
formi priliva novčanog kapitala, da strani kapital više ulazi u proizvodne projekte, kao
ključne pokretače privrednog rasta i oporavka.
4
Politika direktnih stranih ulaganja kaže da se pod direktnim stranim ulaganjima
podrazumeva sticanje, stvaranje ili proširenje bilo kojeg poslovnog poduhvata ili bilo koje
aktivnosti koja sama ili sa drugom istovremeno ili jedna za drugom ima za ishod
omogućavanje jednom ili više stranih ulagača sticanje ili povećanje kontrole nad nekom
kompanijom koja pod svojom kontrolom obavlja industrijske, poljoprivredne, komercijalne
3
www.srbija.sr.gov.yu
4
Jović M., Bajić V., Vidas-Bubunja M., Jovanović M.,
Institut ekonomskih nauka
, Beograd, 2001
