Stres i radni učinak

1. Uvod
Svet u kojem danas živimo zahteva stalno prilagođavanje. Ubrzano menjanje tehnologija doprinosi menjenju društvenih navika, kulture, vrednosti ali i ljudi. Ono što karakteriše današnji tempo života je dobijanje brzih rešenja u što kraćem roku, jer ono što je juče bilo novo, danas je već staro. Veliki broj ljudi je svestan pozitivnih vrednosti tih promena, međutim veoma malo se razmišlja o negativnim efektima koji proizilaze iz toga.

Svakako najpoznatiji negativni efekt koji utiče na radnu sposodnost radnika je stres. Reč stres je engleskog porekla (engl. Stress), a prevedena na srpski jezik znači pritisak, napetost, napor, opterećenje. Skoro da ne postoji oblast ljudske delatnosti, a da nema veze sa stresom i stresnom situacijom. Rezultati brojnih istraživanja pokazuju da je veliki broj zaposlenih na svojim radnim mestima izložen stresnim situacijama, koje negativno utiču kako na radne sposobnosti, tako i na zdravlje ljudi i njihovu psihičku ravnotežu.

Istraživanje stresa započeo je dr. Hans Seli, kanadski endokrinolog, tridesetih godina 20. veka. On je prvi upotrebio izraz “biološki stres”. Na osnovu posmatranja eksperimentalnih životinja, došao je do zaključka da do nekih bolesti dolazi usled poremećaja ravnoteže u organizmu, pod uticajem spoljašnjih i unutrašnjih činilaca. Svoja istraživanja Seli je objavio u knjizi “Stres života” 1956. godine, i njegov rad postavio je temelje daljem istaživanju u ovoj oblasti. On stres naziva “opštim adaptivnim sindromom” i ovaj termin ostao je do danas u upotrebi. Odgovor tela na stres Seli je podelio na tri faze:
– Faza alarma, početna reakcija na stresore, takođe poznata kao “borba ili beg”.
– Faza otpora u kojoj telo nastavlja da se bori protiv stresora.
– Faza iscrpljivanja.

Posledice stresa na radu vide se kroz smanjen radni učinak zaposlenog i njegovo često odsustvovanje sa posla zbog bolesti pruzrokovanih stresom. Osim toga iz fondova zdravstvenog osiguranja izdvajaju se velika finansijska sredstava za lečenje bolesti koje su pruzrokovane stresom na radnom mestu. Njegov uticaj na zdravlje i fizička oboljenja kreće se od 50-70% od ukupnog broja uzročnika bolesti. Praktično ne postoji oblast ljudske delatnosti, a da nije u vezi sa stresom i stresnom situacijom. Stručnjaci iz oblasti medicine tvrde da stres izaziva nastanak raznih degenerativnih obolenja: visok krvni pritisak, obolenje srca, poremećaj metabolizma, opadanje imuniteta organizma, što dovodi do bakterioloških i infektivnih obolenja.

„Čoveka ne ugrožavaju događaji, već način na koji ih on doživljava“ – Epiktet

2. Šta je stres?
2.1 Definicija stresa
Šta je zapravo stres? Zašto nastaje i šta izaziva ovaj neprijatan osećaj? Ima li od njega koristi? Šta se dešava kada se stvari poremete? Koja je njegova definicija? Zapravo, nepostoji jedna definicija stresa koja bi bila prihvatljiva za sve, jer ono što je nekome stres nekom drugom predstavlja zadovoljstvo i obratno.

Stres je oduvek postojao i postojaće dok na našoj planeti postoji život, jer je njegov sastavni deo i ne može se izbeći. Jednostavno, to je način na koji se suočavamo sa zadacima koji su pred nas postavljeni, kako reagujemo na svakodnevne izazove bilo da su mentalne, fizičke, emocionalne ili duševne prirode. Ispoljava se kao osećanje uznemirenosti, a pogađa i naizgled najsmirenije i najzdravije ljude. On je prisutan od trenutka kada nas alarm na satu probudi i počnemo da se spremamo za školu ili posao, kada zaglavimo u saobraćajnoj gužvi, ugovaramo poslovni sastanak preko mobilnog telefona, kupujemo udžbenike za decu ili pokušavamo da ispoštujemo rokove.

Stres nije uvek negativan. Postoje dve vrste stresa:
– Eustress – koji je prijatan u emocionalnom i fizičkom smislu, kao što je venčanje, rođenje deteta, bračno pomirenje, veliki iznenadni dobitak, željeno preseljenje, itd
– Distress – koji je vezan za neprijatne, bolne, ugrožavajuće događaje kao što je smrt bliskog lica, razvod, bolest, gubitak radnog mesta itd.
Neke od definicija stresa su:

Stres je svaka okolnost koja postavlja posebne fizičke i psihičke zahteve na osobu tako da izaziva neobičan ili neuobičajen odgovor. Stres je fiziološki ili emocionalni odgovor na zahteve, ograničenja i prilike koje stvara neizvesnost kad su u pitanju važni ishodi (Bahtijarević – Šiber, 1999).

Stres je adaptivni odgovor posredovan individualnim razlikama i psihološkim procesima koji je posledica neke akcije iz okoline, situacije ili događaja koji postavlja preterane, neuobičajene psihološke i fizičke zahteve na osobu (Matteson, 1993).

Stres je mentalno i fizičko stanje koje utječe na rad pojedinca, njegovu učinkovitost, zdravlje i kvalitetu rada (Pamuk, 2007, str. 627).

Stres je složeni uzorak od emocionalnih stanja, fizioloških reakcija i srodnih misli kao odgovor na vanjske zahtjeve koji proizlaze iz okoline kao stresora (Greenberg, 2000)

Nije iznenađujuće što je pojam stres u ovim naučnim disciplinama korišćen u različitim značenjima, doprinoseći tako konfuziji oko njegove definicije. Međutim, čak i da je pojam stres nejasno ili kontradiktorno definisan u većini slučajeva, on ipak usmerava paţnju naučnika na određen broj interesantnih i važnih fenomena. Postojanje velikog broja različitih definicija može se posmatrati kao indikator značaja ovog pojma. Posmatrana u širem kontekstu, činjenica da se studije stresa izvode na različitim nivoima analize može da uliva nadu, a ne očajanje. Iako to donosi određene teškoće za definisanje stresa sa jedne strane, sa druge stres predstavlja tačku u kojoj se susreće veliki broj naučnih disciplina i obezbjeđuje izvanrednu priliku za interdisciplinarnost i integrisanje (Zotović, 2002).
2.2 Uzročnici stresa
Uzročnici stresa su stresori, odnosno stimulansi, unutrašnji ili spoljašnji, koji od organizma traže udovoljavanje određenim zahtevima, rešavanje problema i pojačanu aktivnost ili jednostavno neki novi oblik prilagođavanja. Stresore razlikujemo po trajanju (kratkotrajni, dugotrajni), intenzitetu (slabi, umjereni, jaki) ili reakcijama koje izazivaju (fiziološki, psihološki, sociološki).
Stresori mogu biti različitog obima, mogu imati ograničene ali i jasno vidljive efekte ili mogu pokrenuti lančanu reakciju događaja u različitim domenima života. Najvažnije vrste stresora prema intenzitetu pretnje su:
– Traume – veoma opasni događaji, kao što su ratovi, prirodne i tehnološke katastrofe, saobraćajne nesreće i sl., kao i individualni događaji kao što su silovanje i druge vrste napada;
– Životni događaji – smrt bliske osobe, razvod, dijagnostikovanje teške bolesti i sl. Odnosno situacije gde je intenzitet ugrožavanja manji nego kod trauma i ne predstavljaju neposrednu opasnost po život;
– Hronično opterećenje – bračni problemi, problemi na poslu, problemi u roditeljstvu, itd, odnosno događaji čije je trajanje po pravilu duže, nemaju jasan početak i kraj;
– Dnevni mikrostresori – svakodnevne gužve u autobusu, gužve u saobraćaju, čekanje u redu i sl. Ponavljanje ovakvih događaja daje im stresogeni potencijal, iako su veoma malog intenziteta pretnje u odnosu na ostale stresogene uslove.