STRES

STRES

Uvod: Stres je jedan od najvećih problema današnjeg modernog društva, a ujedno i glavni okidač za mnoge bolesti, najpre nervnog sistema, a zatim i endokrinog, kardiovaskularnog, digestivnog, reproduktivnih organa itd.
Za ovu temu seminarskog rada sam se odlučila iz upravo prethodno navedenih razloga. A uz to, mnogi stručnjaci, kao jednu od najugroženijih grupa izloženih stresu, između ostalih, navode studente, posebno tokom trajanja ispitnih rokova. Obzirom da lično ja, kao i većina mojih vršnjaka, pripada ovoj grupi, zainteresovala sam se da malo dublje uđem u tematiku ovog problema, saznam koji su njegovi uzroci, posledice, njegovi oblici, metode prikladne za oslobađanje od stresa i lečenje psihosomatskih oboljenja koja izaziva stres.

Stres u većini slučajeva izaziva emocionalne promene u našem organizmu.
A emocije predstavljaju stanja osećanja.
One sadrže tri vrste pojava:

1.    Fiziološke promene: puls, krvni pritisak, širenje i skupljanje krvnih sudova, disanje, mišićna napetost, itd;
2.    Promene u spoljašnjem ponašanju: mimika, gestovi, drhtanje, složena ponašanja;
3.    Subjektivni doživljaj emocije.

Emocionalne promene značajno utiču na ponašanje i, pre svega, na biološke procese u našem organizmu. A šta je stres i kako on utiče na biološke i psihološke procese u našem organizmu, razmotrićemo i daljem tekstu.
Teoriju o stresu prvi put daje američki endokrinolog Hans Seli 1936. godine. On je na osnovu posmatranja eksperimentalnih životinja došao do zaključka da do nekih bolesti dolazi usled poremećaja ravnoteže u organizmu pod dejstvom spoljašnjih ili unutrašnjih činilaca.
Reč „stress“ potiče iz engleskog jezika, a označava pritisk, napor, naprezanje, napregnutost. Najprostije rečeno, stres je svaki događaj koji remeti ravnotežu osobe i traži adaptaciju na novonastalu situaciju, a može biti pozitivan i negativan.
Stresna situacija, ili takozvani stresor, ima dvojako značenje. Može biti:

1.    Fizičko-organske prirode – povrede, hemijska dejstva na organizam, anestezija, operacia, ekstreman toplota ili hladnoća, itd.
2.    Psihološke prirode – snažne emocije, emocionalna napregnutost, preteran rad (npr. rad pod vremenskim pritiskom, predispitna atmsfera ), sukobi na radnom mestu, preseljenje, gubitak posla, bolest ili smrt bliske osobe, razvod, venčanje, rođenje deteta, itd.