Struktura sistemske analize

STRUKTURNA SISTEMSKA ANALIZA

1. U V O D
Strukturna sistemska analiza (SSA) je jedna potpuna metodologija za specifikaciju informacionog
sistema, odnosno softvera. Ona se na različite načine može povezati sa metodama drugih faza u neku
specifičnu metodologiju celokupnog razvoja IS. Tako na primer, ona može biti polazna osnova za metodu
Strukturnog projektovana programa, ili projektovanja logičke strukture baze podataka metodom
normalizacije, ili se može tretirati kao metodološki postupak dekompozicije nekog sistema na podsisteme
sa ciljem da se, nalaženjem modela podataka podsistema i njihovom integracijom, dođe do potpunog
modela podataka posmatranog sistema. Upravo zbog mogućnosti njene raznovrsne primene, metoda SSA
se ovde tretira kao jedinstvena, samosvojna metoda, dok se u drugim materijalima pokazuje kako se ona
koristi u pojedinim koracima Standardne metodologije razvoja informacionih sistema.
Potpuna, tačna, formalna i jasna specifikacija IS, ili kako se to obično kaže, specifikacija zahteva
korisnika, zahteva koje budući sistem treba da zadovolji, predstavlja bitan preduslov za uspešno dalje
projektovanje i implementaciju sistema. Očigledno je zbog čega specifikacija IS treba da bude potpuna i
tačna. Zahtev da specifikacija bude formalna iskazuje se zbog toga što je formalna specifikacija osnov za
“transformaciono” projektovanje i implementaciju, za atomatizovano generisanje baze podataka i
programa iz nje, odnosno za korišćenje CASE sistema. Zahtev da specifikacija bude jasna iskazuje se
zbog toga što u specifikaciji IS u velikoj meri učestvuju korisnici sitema, neinformatičari, pa jezik
specifikacije mora biti i njima prihvatljiv. Originalna SSA čiji su tvorci Yourdon i njegovi saradnici
(DeMarco i drugi) poseduje veoma jednostavne, grafičke, pa samim tim i jasne koncepte. Ovde su svi ovi
koncepti zadržani, a strožija formalizacija je dodata samo za opis strukture tokova i skladišta podataka, da
bi se obezbedio specifičan transformacioni razvoj IS koji Standardna metodologija zagovara.
Kao što je već ranije rečeno, specifikacija IS treba da prikaže (potpuno, tačno, formalno i jasno)
šta budući informacioni sistem treba da radi. Veoma je bitno odmah istaći da specifikacija IS prikazuje
ŠTA IS treba da da, a ne i KAKO to treba da ostvari. Očigledno je da prerano definisanje “kako”, odnosno
davanje nekih projektantskih rešenja u okviru specifikacije, ograničava kasniji mogući izbor
(optimizaciju) načina implementacije sistema. Odgovor na pitanje “kako” daje se za konkretno okruženje,
za definisanu tehnologiju i organizaciju u kojoj se sistem implementira. Da specifikacija ne bi sadržala
tehnološki i organizaciono ograničena rešenja, obično se kaže da ona treba da opiše funkcionisanje IS u
“idealnoj tehnologiji”, gde praktično nikakva ograničenja ne postoje. Ako je specifikacija ovako zadata,
onda je, pre prelaska na dalje projektovanje, neophodno da se definišu sva ograničenja koja nameće
okolina u kojoj se sistem implementira.
Zbog toga specifikacija IS treba da poseduje sledeća dva dela:
(I) funkcionalnu specifikaciju u kojoj se opisuje budući IS u “idealnoj tehnologiji” i
(II) nefunkcionalnu specifikaciju koja definiše sva ograničenja implementacione okoline.
SSA u potunosti obuhvata samo funkcionalne specifikacije, dok nefunkcionalne samo delimično
pokriva prikazujući tokove podataka u novoimplementiranom sistemu. Ostali deo nefunkcionalnih
specifikacija obično predstavlja samo nabrajanje zahtevanih performansi budućeg IS i ograničenja
implementacione okoline.
SSA posmatra informacioni sistem kao funkciju (proces obrade) koja, na bazi ulaznih, generiše
izlazne podatke. Ulazni podaci se dovode u proces obrade, a izlazni iz njega odvode preko tokova
podataka. Tok podataka se tretira kao vod ili kao pokretna traka kroz koji stalno teku ili koja stalno nosi
podatke na najrazličitijim nosiocima – papirni dokumenti, niz poruka koje čovek unosi preko tastature
terminala, “paket” informacija dobijen preko neke telekomunikacione linije ili slično. Imajući u vidu
zahtev da specifikacija treba da se oslobodi svih implementacionih detalja od interesa su samo sadržaj i
struktura ulaznog toka, a ne i medijum nosilac toka.