Stvarno pravo i stvari

Stvarno pravo i stvari

U okviru subjektivnih prava, pored podele na apsolutna i relativna, pri užoj podeli nailazimo na stvarno pravo, kao deo gradanskog prava. Ovo pravo sadrži pravne norme koje regulišu odnose medu ljudima povodom stvari.  Stvarna prava se mogu posmatrati u objektivnom i subjektivnom smislu.
U objektivnom smislu ovo pravo reguliše odnose povodom odrešene stvari koja je i predmet nastanka konkretnih ovlašcenja u okviru stvarnih prava. U subjektivnom smislu ono predstavlja skup ovlašcenja zašticenih pravom odredenog pravnog subjekta povodom neke stvari. Izmedu ova dva oblika prava postoji odnos uzajamne povezanosti.
S obzirom na odnos regulisan ovim pravom (izmedu ljudi i stvari) mode se reci da je naglašen društveni aspekt. S tim u vezi, odnosi u pogledu stvari mogu se javiti kao fakticki i kao pravni odnosi. Fakticki odnos se sastoji u raspolaganju ili korišcenju nekog lica odredenom stvari i njegovim odnosom prema istoj, bez ulaska u pravnu suštinu.Pravni odnos se uspostavlja izmedu nosioca nekog stvarnog prava i ostalih subjekata dužnih da poštuju stvanropravna ovlašcenja nekog subjekta na konkretnoj stvari.Ukoliko dode do nepoštovanja pomenutog ovlašcenja nosilac stvarnih prava raspolaže odredenim instrumentima pravne zaštite.
Po svom sadržaju stvarna prava se dele prema vrsti ovlašcenja nosioca prava prema odredenoj stvari, i ovom podelom imamo prava svojine i ogranicena stvarna prava. Pravo svojine je apsolutno pravo koje svom titularu daje potpunu i iskljucivu vlast na stvari, dok ogranicena stvarna prava omogucuju titularu prava ogranicenu vlast.
Obzirom da su stvarna prava prenosiva, javljaju se pravni i ekonomski promet stvarnih prava.Pravni promet podrazumeva prenos subjektivnih apsolutnih prava sa jednog titulara na drugi, a ekonomski prenos raznih stvari iz posleda jednog u posed drugog lica sa ili bez prenosa subjektivnih prava vezanog za stvar iz predmeta.
Odnosi koji se sastoje od skupa ovlašcenja i obaveza na strani razlicitih subjekata su stvarnopravni odnosi.
Karakteristike stvarnih prava su:
1. spadaju u kategoriju apsolutnih prava
2. stvaraju obavezu trecim licima da ne ometaju titulara ovih prava u vršenju stvarnopravnih ovlašcenja
3. objekti ovih prava mogu biti samo stvri materijalne prirode
4. sadržaj je unapred utvrden imperativnim normama i subjekti ga ne mogu menjati, ali se može vršiti prenos stvarnopravnih ovlašcenja
5. unapred su utvrdena pravnim normama (zakonski utvrdena)
6. javnost stvarnih prava podrazumeva upoznavanje zainteresovanih subjekata i svih ostalih sa postojanjem odredenih stvarnih prava, što se postiže upisom prava u zemljišne knjige.

Stvari su materijalni delovi prirode podložni ljudskoj vlasti. Ovako definisane stvari predstavljaju objekte stvarnopravnih odnosa i one mogu biti predmet prometa i razmene.
Postoji više klasifikacija i podela stvari:
1. pokretne i nepokretne
2. potrošne i nepotrošne
3. stvari odredene po rodu i individualno odrešene stvari
4. zamenljive i nezamenljive
5. deljive i nedeljive
6. glavne i sporedne stvari.

Pokretne stvari su one koje se nesmetano mgogu pomerati s jednog mesta na drugo bez promene njihove suštine (knjiga, sto…).Nepokretne stvari su one koje se ne mogu pomeriti s jednog mesta na drugo a da se pri tom ne poremeti njihova suština (zemljište, zgrade,…).Pod njima pod nepokretnim stvarima takode se ubrajaju i one koje su u funkcionalnom jedinstvu sa nepokretnim stvarima, a u stvarnosti su pokretne (brodovi).Pravo svojine nad pokretnim stvarima stice se ako postoji pravni odnos (punovažan ugovor npr.) i ako je izvršena predaja stvari novom vlasniku, dok je kod nepokretnih stvari, pored pravnog osnova, potrebno izvršiti i uknjižbu u zemljišne i druge javne registracione knjige.
Podela na potrošne i nepotrošne stvari zasnovana je na njihovom trošenju prilikom upotrebe, pa je po tome logicno da potrošne stvari prestaju da postoje prilikom upotrebe (jednokratna upotreba), dok nepotrošne ostaju i nakon upotrebe (traju). Neke stvari mogu pripadati obema vrstama shodno ekonomskoj nameni, ili preci iz potrošnih u nepotrošne i obrnuto.Samo neke od ovih stvari mogu biti objekti odredenih prava.
Stvari odredene po rodu (genericke) su one koje se u pravnom prometu izdvajaju po svojoj vrsti, broju ili kolicini (gorivo, žito i sl.), a individualno odredene su one stvari koje se iz svog roda izdvajaju po nekim karakteristikama ili specificnostima (umetnicka dela-slike, vaze).Pod odredenim uslovima stvari odredene po rodu mogu se izdvojiti iz svoje vrste i individualizovati (kupljena stvar iz jedne vrste).Smatra se takode da stvari odredene po rodu ne propadaju dok god postoji njihov rod, što sa individualno odredenim stvarima nije slucaj.Sve stvari odredene po rodu zamenljive su kao i znatan broj individualno odredenih stvari koje su takve postale individualizacijom.
Zamenljive su one stvari koje se mogu zameniti drugim stvarima istih ili slicnih svojstava koje ih cine u biti jednakim sa stvarima koje su predmet zamene. Nezameljive su stvari jedinstvenih svojstava koja se ne srecu kod drugih stvari. Ova podela je znacajna kod eventualne naknade štete (zamenljive-robna i novcana, nezamenljive- samo novcana naknada).
Deljivost neke stvari bazira se na mogucnosti podele jedne stvari na više delova.Deljive su one stvari koje pokazuju istu vrednost i svojom celinom i zbirom svojih delova (npr.cigarete).Stvari koje se ne mogu fizicki podeliti na manje delove bez promene suštine stvari ili gde je moguca deoba na delove ali se pri tom narušava jednakost izmedu vrednosti celine i delova predstavljaju nedeljive stvari.