Svetska trgovinska organizacija

UVOD

Svetska trgovinska organizacija je međunarodna multilateralna organizacija koja je smišljena s ciljem da nadgleda i liberalizuje međunarodnu trgovinu. Organizacija je nastala 1. januar 1995, i naslednik je Opšteg sporazuma o tarifama i trgovini (General Agreement on Tariffs and Trade, GATT), koji se načinjen 1947. i koji je ostao na snazi skoro pet decenija kao de fakto međunarodna organizacija.

STO ima 151 zemlja članica a 30 zemalja – kandidata prijem u članstvo. Član ove organizacije može da postane svaka država ili zasebna carinska teritorija koja poseduje punu autonomiju u vodjenju svoje spoljnotrgovinke politike kao i ostalih politika koe su regulisane pravilima STO-a na osnovu uslova koji se, u vezi sa tim, dogovore izmedju nje i ostalih članica ove organizacije.

STO predstavlja i forum za pregovore i rešavanje sporova svojih članica u vezi svih pitanja koja su relevantna za medjusobne trgovinske odnose iz odomena sporazuma i aranžmana obuhvaćenih Sporazumom o osnivanju STO; foru za buduće multilaterane pregovre svojih članica na planu dalje liberalizacije svetske trgovine u svim njenim segmentima, kao i okvir za primenu rezultata do kojih se dodje u takvim pregovorima. Radi postizanje veće koherentnosti u vodjenu globalne ekonomske politike, STO saradjuje, u svim onim slučajevima kada to okolnosti nalažu i za to postoji saglasnost članica STO, sa svetskom bankom i Medjunarodnim monetarnim fondom.

Funkcije STO:

• Upravljanje trgovinskim sporazumima zaključenim u okviru STO,
• Forum za multilateralne trgovinske pregovore,
• Vodjenje trgovinskih sporova,
• Praćenje nacionalnih trgovinskih mera;
• Tehnička pomoć i obuka za zemlje u razvoju i zemlje u tranziciji,
• Saradnja sa drugim medjunarodnim organizacijama.

 
Nastanak svetske trgovinske organizacije

Posle Drugog svetskog rata, jedna od značajnijih tendencija u svtskoj privredi bila je institucionalizacija medjunarodnih ekonomskih odnosa. Odmah nakon rata stvorene su dve medjunarodne organizacije u oblasti medjunarodne finansijske saradnje država – Medjunarodni monetrani fond (IMF) i Medjunarodna banka za obnovu i razvoj (IBRD).

Ali pokušaj da se stvori jedna medjunarodna organizacija u oblasti medjunarodne trgovinske saradnje država, je propao, jer na Konferenciji Ujednjenih nacija o trgovini i zaposlenosti, koja je održana 1948. godine u Havani na kojoj je izradjen nacrt o konvenciji o Medjunaodnoj trgovinskoj organizaciji (ITO), nije došlo do usvajanja istog usled nespremnosti Kongresa SAD da ratifikuju ovu konvenciju. Neke od zemalja učesnica su nezavisno od konferencije počele da pregovaraju o sniženju carina i trgovini robom i kao rezultat tih pregovora nastao je Opšti sporazum o carinama i trgovini (GATT). Kasniji pregovori na istu temu, u više rundi, uslovili su nastanak medjunarodnog trgovinskog sistema. Takav sistem je funkcionisao skoro 50 godina sve do nastanka Svetske trgovinske organizacije (WTO) 1995. godine.

Na nastanak WTO bitno su uticala odluke donete na Sastank ministara 14. aprila 1994. godine. Najznačajnija je odluka kojom se osniva Pripremni komitet za Svetsku trgovinsku organizaciju. Osnovni zadatak ovog tela je da obavi pripremne radnje kako bi se omogićila nesmetana tranzicija GATT-a u WTO. Članica Pripremnog komiteta može postati svaka strana ugovornica GATT-a, s tim da prilikom odlučivanja koje se obavlja po principu konsenzusa, mogu učestvovati samo one strane ugovornice koje ispunjavaju uslove da postanu članovi osnivači.

Pripremni komitet je imao svoje podkomitete: podkomitet za budžet, finansije i administraciju i podkomitet za usluge, s tim da se ne mogu osnivati dodatni podkomiteti. Sa osnivanjem Pripremnog komiteta, predvidjene su mu sledeće funkcije:

1. za administrativna, budžetska i finansijska pitanja
2. za institucionalna, proceduralna i pravna pitanja
3. za pitanja vezana za stupanje na snagu Sporazuma o WTO i aktivnosti WTO.

Svetska trgovinska organizacija kao medjunarodna organizacija

Do nastanka WTO došlo je zbog toga što njene članice imaju zajedničke interese u oblasti medjunarodne trgovine koje je racionalnije realizovati zajedničkom akcijom više država. U okviru svoje oblasti delovanja WTO obavlja funkcije koje su od zajedničke koristi za sve države članice:

1. nadzor nad multilateralnim trgovinskim sporazumima koji čine Sporazum o WTO,
2. služi kao forum za miltilateralne trgovinske pregovore,
3. organizuje rešavanje trgovinskih sporova,
4. vrši nadzor nad nacionalnim trgovinskim politikama,
5. pruža tehničku pomoć i obuku za zemlje u razvoju,
6. saradjuje sa drugim finansijskim institucijama u kreiranju globalne ekonomske politike.

Veoma značajna funkcija WTO je pružanje tehničke podrške i obuke za zemlje u razvoju, koja se uglavnom obavlja preko pomoćnog organa WTO – Medjunarodnog trgovinskog centra. Što se tiče saradnje sa drugim medjunarodnim institucijama u kreiranju globalne ekonomske politike, pod tim se podrazumeva usmeravanje trgovinskih i finansijskih tokova od strane medjunarodnih ekonomskih organizacija. U tom cilju WTO saradjuje sa drugim internacionalnim organizacijama, kao što su : Medjunarodni monetarni fondo (IMF) i Svetska banka (WB).