Telematika

1.Uvod

Industrijski sektor telematike (prenos informatskih podataka preko mreže za telekomunikacije) i sektor telekomunikacija, razvijaju se veoma brzo poslednjih godina. Označavanje informacija brojevima (numerizacija), glavni je pokretač njihovog razvoja tokom 80-ih godina XX veka (Francuska je, tako uvela Minitel, prvo telematsko sredstvo na svetu u službi stanovništva). Industrija optičkog vlakna (koje je usavršila kompanija Corning Glass 1970.godine), omogućava 1990.godine, optimizaciju dimenzije telematskih mreža, povećavajući količinu podataka komunikacija na istoj mreži. Od 1993.godine, zahvaljujući „nomadskoj” telefoniji (mobilna telefonija), ovaj sektor doživljava ekspanziju. Struktura ovog sektora nije ista kao struktura informatike, jer i male države mogu postati konkurentne sa svojim proizvodima (Finska Nokia, Švedski Erikson…). Mobilni telefoni, predstavljaju 14% svetskog prometa opreme za telekomunikacije. Nove informatičke tehnologije postaju baza nove „intelektualne“ tehnologije”, u kojoj teoretska saznanja i nove metode povezane sa primenom kompjutera postaju odlučujući faktor ukupnog razvoja, uključujući i razvoj sistema obrazovanja.

1.1 Pojam telematike

Izraz telematika nastao je kao kombinacija reči TELEkomunikacija i inforMATIKA. Prestavlja daljinski prenos korisnih podataka. Telematika objedinjuje moderne informacione i telekomunikacione tehnologije.
To je nauka o slanju, primanju i čuvanju informacija uz pomoć telekomunikacionih uređaja; veza između modernih informacionih tehnologija i najnovijih dostignuća iz oblasti telekomunikacija. Telematika objedinjuje moderne informacione i telekomunikacione tehnologije u cilju ostvarivanja velikih mogućnosti koje nudi savremeno društvo.

Telemetrija, poznata još i kao telematika je tehnologija  koja omogućava daljinsko merenje i prenos informacija sa udaljene lokacije do operatora. Pojam je nastao od dve grčke reči tele = daleko, udaljen i metron = meriti. Upravljačke instrukcije koje se koriste u telemetriji nazivaju se telekomande. Pojam telemetrija odnosi sa na prenos podataka i instrukcija na daljinu kako bežičnim tehnologijama (radio veza,  wireless , IC…)  tako i prenos putem različitih medija kao što su: telefonska ili računarska, optički kabl,  koaksijalni kabl i druge vrste mreža. Telemetrija nalazi široku primenu u oblasti poljoprivrede,  upravljanja vodama odbrane i vojne industrije, raketne i svemirske industrije, upravljanja udaljenim resursima, moto i autotrkama, medicini, ribolovstvu zaštiti životinja, zaštiti od krađe i provala i dr oblastima.