Teorija međunarodne razmjene

Uvod
U ovom poglavlju ispitujemo razvoj teorije trgovine od sedamnaestog veka do prve polovine dvadesetog veka. Ovakav istorijski pristup koristan je ne zbog toga što se interesujemo za istoriju ekonomske misli kao takvu, već zbog toga što je on koristan za uvođenje koncepata i teorija međunarodne trgovine počev od najjednostavnijih pa sve do kompleksnijih i realističnijih.Osnovna pitanja na koja tražimo odgovor u ovoj glavi su:

1. Šta predstavlja osnovu za razmenu i koji su dobici od razmene? Verovatno da nacije (kao što je to slučaj sa pojedincima) dobrovoljno stupaju u razmenu samo ukoliko od nje imaju koristi. Ali, na koji način se stvaraju dobici od razmene? Koliko su veliki ovi dobici i na koji način se dele između nacija koje trguju?
2. Koji su obrasci razmene? Drugim rečima, kojim robama se trguje i koje robe se izvoze a koje uvoze od strane svake nacije?

Počećemo kratkim razmatranjem ekonomske doktrine poznate kao merkantilizam koja je preovlađivala u toku sedamnaestog i osamnaestog veka. Zatim prelazimo na razmatranje teorije apsolutnih prednosti koju je razvio Adam Smit. Ostalo je, međutim, za Davida Rikarda, koji je pisao otprilike 40 godina kasnije, da svojim zakonom komparativnih prednosti istinski objasni obrazac i dobitke od razmene. Zakon komparativnih prednosti jedan je od najvažnijih zakona u ekonomici sa svojom primenljivošću na nacije kao i na pojedince i koji je koristan za pokazivanje brojnih ozbiljnih lažnih tvrdnji unutar prividno logičnog rezonovanja.
Jedna teškoća ostaje. Rikardo je zasnivao svoje objašnjenje zakona komparativnih prednosti na teoriji radne vrednosti koja je kasnije odbačena. Gotfrid Haberler (Gottfried Haberler) «spasio» je Rikarda objašnjavajući zakon komparativnih prednosti u izrazima teorije oportunitetnh troškova koji svoj odraz imaju u krivi proizvodnih mogućnosti, odnosno transformacionoj krivi. Radi jednostavnosti naša razmatranja će se inicijalno odnositi na slučaj samo dve zemlje i dva proizvoda. U dodatku ovom poglavlju zaključci će se uopštiti za slučaj trgovine sa više od dva proizvoda između većeg broja zemalja. Takođe moramo istaći da, mada su komparativne prednosti kamen temeljac teorije međunarodne trgovine, trgovina može da bude zasnovana i na drugim osnovama kao što je ekonomija proizvodnje velikog obima. To se ispituje u Poglavlju 6. Osim toga, komparativne prednosti nacija mogu se menjati sa protokom vremena, posebno kao rezultat tehnoloških promena, kao što je to objašnjeno u Poglavlju 7.