Odlomak

CILj I ZADACI ANALIZE PREDUZEĆA

Reč analiza potiče od grčeke reči „analysis“ što znači rastavljanje ili raščlanjavanje neke celine na njene sastavne delove, dok ne dođemo do njenih elemenata koji su dalje nedeljivi.
Najvažnije analitičke metode su raščlanjivanje i upoređivanje. Analiza se kao naučna metoda primenjuje u raznim naukama, a svrha analize u ekonomiji je da pripremi materijal iz dokumentacije na osnovu koga će se moći stvoriti sud o stanju i poslovanju preduzeća.
Analiza poslovanja je proistekla iz analize bilansa, koji je dugo vremena bio jedina nauka pomoću koje se vršilo kvantitativno ispitivanje i ocena uspešnosti preduzeća. Analiza poslovanja se još više razvija i unapređuje sa pojavom novih naučnih disciplina: kibernetike, teorije sistema, teorije informacija, tehnike računara. Mogućnost da se ostvare ciljevi znalize uslovljena je ličnošću koja vrši analizu, vremenom koje je za to raspoloživo, dokumentacijom koja je stavljena na raspolaganje i okolnostima pod kojima se vrši analiza. Razlikuju se dve vrste analize: interna je ona koja se vrši unutar predzeća i vrši je vlasnik ili rukovodilac preduzeća, a svaka druga analiza se smatra eksternom i vrše je uglavnom poverioci, banka, revizori.
Prema Schmaltz – u, ciljevi i zadaci analize poslovanja zavise od zainteresovanih koji je sprovode, a to su:

  • vlasnik preduzeća (analiza sredstava, analiza uspeha) ,
  • deoničari (anzliza dobiti) ,
  • poverioci (analiza kreditne sposobnosti preduzeća) ,
  • poreski organi (utvrđivanje prave osnovice za oporezivanje) ,
  • privredna štampa (bilansi i poslovni izveštaji) ,
  • zvanična statistika (opšte razvojne tendencije privrede i preduzeća).

Ovakvi ciljevi zahtevaju sveobuhvatnu analizu, ali se u praksi često sreću i parcijalne analize.

 

 

 

PREDMET ANALIZE
Analiza poslovanja predstavlja nužnu osnovu upravljanja koja se sa razvojem tehnike računara još više unapređuje. Predmet analize poslovanja je privredna delatnost sa stanovišta osnovnih poslovnih procesa. Korišćenjem knjigovodstvenih tj. Računovodstvenih podataka i informacija omogućava se uvid u predmet analize poslovanja. Predmet analize je svaki privredno pravni subjekt i to sa stanovišta poslovnih i radnih procesa. Predmet ekonomske analize u užem smislu je bilans preduzeća i to bilans stanja, bilans uspeha i bilans tokova novca. Analiza koja za predmet ima bilans naziva se analiza bilansa ili finansijska analiza. Predmet ekonomske analize u širem smislu obuhvata bilans stanja, bilans uspeha i bilans tokova novca, analizu funkcija i poslovno izveštavanje. Poslovno izveštavanje sadrži seriju sistematizovanih informacija o kvalitetu ekonomije poslovanja preduzeća. Predmet analize poslovanja može da se sagleda sa nekoliko aspekata:

  • Elementni – predmet analize čine elementi tj. Delovi preduzeća kao što su osnovna sredstva, obrtna sredstva i radna snaga,
  • Organizaciono – funkcionalni – neophodna je analiza ne samo osnovnih poslovnih procesa, tj. Funkcija nabavke, proizvodnje i prodaje, već i ostalih izvršnih funkcija – kadrovske, finansijske
  • Aspekt efekata – privredna delatnost preduzeća se razmatra i ocenjuje posredstvom rezultata koji se ostvaruju, po obimu, strukturi, dinamici.

 

 

 

METODE ISPITIVANjA
Analiza poslovanja ima svoje specifične metode ispitivanja koje su zasnovane na poznatim teorijskim naučnim postavkama. Osnovne metode kojima se koristi su upoređivanje i rasčlanjivanje. Metoda upoređivanja se sastoji u sagledavanju kvantitativnih odnosa, a metoda rasčlanjivanja u oceni kvalitativnog sadržinskog sastava predmeta posmatranja.
Od ostalih metoda najčešće se koriste metode uzročnosti i eliminisanja.

 

 
Metoda raščlanjivanja
Raščlanjivanje se vrši kako bi se upoznao kvalitetni sastav analiziranog predmeta. Na taj način se dolazi do sazananja od čega se sastoji predmet analize, tj. Do saznanja o njegovim karakteristikama, njegovoj suštini, biti i strukturi. Primenom ove metode, analiza bilansa usleva da utvrdi pozitivne i negagivne pojave, da sagleda njihovo dejstvo i da ih onda veže, u cilju ispitivanja uzroka koji su doveli do određenih pojava. Raščlanjivanje se može vršiti:

  • Po predmetu – zahteva da se složeni predmet raščlani na predmete koji su manje složeni (HOV prema vrsti) ; omogućava da izvesne pojave vežemo za pojedine predmete, otkriva unutrašnje suprotnosti u kretanjima i omogućuje da analizom dođemo do odgovora na čemu je zabeleženo i kakvo kretanje
  • Po vremenu – polazi od obeležja koje je dato vemenom (HOV unovčive za mesec, dva..) ; omogućava da se posmatrani predmet veže za određene vremenske periode
  • Po prostoru – polazi od obeležja koje je dato u prostoru (HOV unovčive u zemlji i HOV unovčive u inostranstvu)

 

 

 

Metoda upoređivanja
Sastoji se u upoređivanju jednog predmeta u dva perioda ili mesta ili dva predmeta jednog određenog mesta. Teoriju poslovne uporedivosti postavio je Schmalenbach, na osnovu čijih postavki se i razvilo upoređivanje prema:

  • Vremenu – Poređenje jednog istog predmeta sa stanovišta dva različita perioda, pa se kao razlika dobija promena koja je nastala u međuvremenu; za pravilnost suda u pogledau vremenskog upoređivanja je značajno izvršiti izbor:
    • Vremenskog razmaka u kome će se vršiti upoređivanje
    • Najznačajnijih podataka koje treba uporediti.

Najčešće dolazi do izražaja u analizi bilansa i analizi troškova.

  • Predmetu – Poređenje dva predmeta istog perioda jednog određenog preduzeća, gde oba kvantitativna izraza moraju biti izražena u istim jedinica mere.
  • Mestu – Upoređuje se jedan predmet istog perioda za dva preduzeća (mesta) i to posmatranjem jedne iste veličine:
    • sa stanovišta dve poslovne jedinice u okviru preduzeća
    • sa stanovišta dva preduzeća
    • sa stanovišta jednog preduzeća u odnosu na najbolje, najgore ili prosečno.

No votes yet.
Please wait…

Prijavi se

Detalji dokumenta

Više u Menadžment

Više u Skripte

Komentari

Click to access the login or register cheese