Tokovi novca

UVOD

Novac se pojavio u prvobitnom društvu kada je nastala potreba da se proizvodi potrebni za ljudski zivot razmenjuju.Novac je pratilac te prvobitne robne razmene. U istorijskom razvoju ljudskog društva kao novac su sluzile mnoge stvari,zato je I definisanje pojma novca otezano.Kao novac sluzile su razne stvari, počev od samih predmeta,preko metala I novčanica, do današnjih dana kada najveći deo novca čine potrazivanja na ziro-računima (ziralni novac), a posebno ako se ima u vidu najsavremeniji način izmirenja novčanih obaveza putem kompjuterskog prenosa naloga (kompjuterski ili elektronski novac), logično zaključujemo da novac ne mozemo definisati kao prirodnu pojavu. Novac je kulturna pojava I nastao je na određenom stepenu razvoja ljudske civilizacije, mada kulturne pojave nisu potpuno svestan čovekov proizvod,njihovo značenje redovno premašuje značenje koje im se u početku daje zbog čega je određivanje njihovog pojma mnogo teze od određivanja pojma prirodnih nauka. Prva naivna definicija po Meichsneru mogla bi glasiti:’’ Novac je ono čime se kupuju stvari.”
Puno puta čujemo za metalni novac,kovani novac,novčanice,ziralni novac.Na određenom stepenu civilizacije, metalni novac je istisnuo sve predmete koji su se do tada upotrebljavali kao sredstvo razmene.Upoterbom plemenitih metala kao sredstva razmene počinje etapa razvoja novčarstva koja predhodi današnjim monetarnim sistemima dok su novčanice nastale iz tehničkih razloga kao I sitan novac.Ziralni novac predstavlj surogat novčanica, kao sto su banknote bile surogat zlatnicima. Razvojem kapitalizma kredit dobij veliko značenje. Kredit predstavlja poslovni odnos između dva subjekta pri čemu jedan daje svoja raspoliziva sredstva drugome kome su ta sredstva potrebna uz određenu naknadu I uz obavezu da primalac kredita vrati ta sredstva u ugovorenom roku.Kredite odobravaju najčešće banke I zbog njih postoje.Mogu biti kratkoročni,dugoročni,potrošački,investicioni kao I mnogi drugi krediti.U ovom radu prikazaćemo kretanje novca,odnosno tokove novca I kredita.
 

TOKOVI NOVCA I KREDIT

NOVČANA MASA

Novčane I kreditne tokove u razvijenom sistemu monetarnih I kreditnih odnosa, posebno u zemljama trzišnog načina privređivanja potrebno je pratiti, analizirati I regulisati. Savremeni novac ima funkciju da sluzi kao kupovno sredstvo, a funkcionisanje privrednog sistema jedne zemlje ima za predpostavku određen stepen snabdevenosti novca.Međutim nije vazno samo da privreda dobije novac, već da taj novac obavlja svoju funkciju.Stoga je proučavanje novčane cirkulacije za svaku zemlju jedno od temeljnih pitanja monetarno-kreditne teorije, a pitanje napajanja privrede novcem I regulisanja novčanih kretanja jeste osnovni problem monetarno-kreditne politike.Zato novčani opticaj tj.cirkulacija novca u privrdi predstavlja krvotok te privrede.
Cirkulacija novca moze dovesti do dve krajnosti.Nedovoljna količina novca I kredita dovodi do obaranja stope privrednog rasta.Preterana količina novca I kredita dovodi do velikog pritiska novca na robe I trzište što prouzrokuje skok cena, a to je inflaciaja. Vazno je da se u okviru ukupne ekonomske politike, merama monetarno-kreditne politike usmeravaju svi finansijski tokovi I finansijski mehanizmi da bi se uticalo na planorana kretanja procesa reprodukcije.Neki od tih fin.instrumenata su: gotov novac,depozite po viđenju,štedne I investicione depozite I dr. dok finansijske tkove čini novčana cirkulacija sredstava između sektora,preduzeća I u okviru pojedinih sektora u procesu reprodukcije. Praćenje monetarnih faktora vrši se merama ekonomske I monetarne politike.To praćenje u osnovi se deli na bankarski I ne bankarski sektor.U ne bankarskoj sveri obavljaju se transakcije po osnovu prometa roba I usluga, raspodele društvenih proizvoda I investicija pa ih nazivamo nebankarske transakcije.U bankarskom sektoru, koji čine Centralna banka I poslovne banke obavljaju se fin.transakcije kojim ase prate monetarni agregati kao što je novčana masa,likvidnost idr.Pod novčanom masom podrazumevamo onaj agregat sredstava koji je predmet usmeravanja I regulisanja od strane nosioca monetarno-kreditne politike tj. Centralne banke.U literature postoje različita mišljenja I različita definisanja novčane mase. Za početak bitno je naglasiti da u novčanu masu ulaze samo domaća novčana sredstva koja mogu da vrše monetarne funkcije u domaćem monetarnom sistemu, dok inostrana sredstva tj. Devizna sredstva predstavljaju međunarodni dovac.Dakle u sastav novčane mase ulazi samo novac sa kojim raspolazu nebankarski transaktori I sektori.

 
KRITERIJUMI I KONCEPTI NOVČANE MASE

U savremenoj monetarnoj teoriji I literaturi definisana su dva osnovna kriterijuma formiranja novčane mase I njenog značenja:

1.novčana masa po kriterijumima sredstava plaćanja
2.novčana masa po kriterijumima likvidnosti

Naj prostija definicija novčane mase u literaturi određuje da novčanu masu čine ona finansijska sredstva neobankarskih sektora koja predstavljaju instrument plaćanja u domaćem monetarnom sistemu. To su gotov novac I depoziti po viđenju.Gledano sa istorijske perspective promena u našem privrednom I bankarskom-finansijskom sistemu menjali su se I instrumenti plaćanja.Sistem plaćanja se menjao pa samim tim I strulktura I sastav novčane mase.Svaka zemlja svojom metodologijom utvrđuje stukturu I sastav novčane mase.Kod nas instrumenti plaćanja su gotov novac I depoziti po viđenju.Nebankarski transaktori drze svoja novčana sredstva u obliku fin.rezervi radi obezbeđenja kontinuitete plaćanja.A te fin.rezerve omogućavaju odrzavanje fin.likvidnosti nebankarskih transaktora.Oba sektora drze I druga sredstva na duzi rok radifinansiranja investicionih ulaganja I kupovine trajnih potršnih dobara.To suinstrumeenti dugoročnih I srednjoročnih finansijskih rezervi ovih sektora.
Novčana masa po kriterijumu likvidnosti ima čire dimenzije.Sva sredstva plaćanja sup o pravilu likvidna sredstva, ali sva likvidna sredstva ne moraju biti sredstva plaćanja.Novčanu masu po kriterijumu likvidnosti čine I štedni depoziti stanovništva koji nisu oročeni. To znači da likvidna sredstva obuhvataju gotov novac, depozite po viđenju I štedne depozite bez roka. Pored sredstava plaćanja ovim konceptom angazuju se sredstva koja se mogu pretvoriti u instrumente plaćanja. Obzirom na ovakvu formulaciju novčane mase razlikujemo sledeće kategorijr bank.kredita:

1.bankarski krediti odobreni na bazi likvidnih bank.depozita
2.bankarski krediti odobreni na bazi investicionih bank.kredita koji u datom trenutku nisu likvidna sredstva.