Trgovina ljudima

 
1. UVOD

Još u najranijoj istoriji mogu se primetiti tragovi ropstva, eksploatacije i začeci kriminala. Sve je počelo eksploatacijom hrane radi opstanka i zadovoljenja osnovnih potreba koja se povećavala usled povećanja društvenih grupa.Nedostatak ovih resursa dovodio je do krvavih sukoba.Međutim, vremenom, više nije bio cilj obezbeđivanje sredstava za opstanak već nalaženje načina za lakše obezbeđivanje sredstava za lagodniji život.To se postizalo upravo korišćenjem – eksploatisanjem tuđe radne snage i tuđih sredstava za život.Na ovakvom mehanizmu počiva ropstvo, koje datira još od varvarskih plemena, antičkih i robovlasničkih država.Robovi su smatrani „oruđem koje govori“, a gospodar je imao pravo da ga fizički izrabljuje, telesno kažnjava, osakaćuje, seksualno eksploatiše i ubija.Dalje se razvijalo patrijarhalno ropstvo, kao i feudalna i kapitalistička eksploatacija.Ropstvo i trgovina robljem bili su zastupljeni i u srpskoj srednjovekovnoj državi.Posedovanje, prodaja i oslobađanje robova pominju se još u Zakoniku cara Stefana i u dalmatinskim gradskim statutima 15.veka. Stoga, pojedini oblici ropstva i eksploatacije lica poznati od davnina mogu se i danas uočiti u sličnom ili potpuno identičnom obliku.
O trgovini ljudima danas se malo zna kod nas, jer je relativno mlada pojava; u velikim razmerama počela je da se širi početkom devedesetih godina prošlog veka.Takođe, ljudska prava nisu bila toliko aktuelna kao danas, iako su postojala i poštovala se.Postojanje ovog oblika kriminala bilo je negirano od strane subjekata bezbednosti bivših socijalističkih zemalja, a kasnije je bio i pogrešno tretiran jer ovaj problem nije sagledavan detaljno, već u suviše uskom kontekstu.Nedostatak naučno-istraživačkog rada o trgovini ljudima doprineo je nerazumevanju značaja opasnosti ove pojave po bezbednost države, društva i pojedinca.
Da bi se moglo reagovati na odgovarajući način i ovaj problem suzbijati i eleminisati, neophodno je dobro poznavati ovu pojavu.Najpre, njenu definiciju, šta ona zapravo predstavlja, koje su njene faze i podfaze, karakteristike, oblici ugrožavanja, manifestacije.
Dakle, to je savremeni bezbedonosni problem i oblik organizovanog kriminala sa izuzetno složenom fenomenologijom, koji zahteva posebnu strategiju za suprotstavljanje trgovini ljudima zasnovane na znanju, obučavanju i akciji subjekata sistema bezbednosti.Takođe je bitna i samoedukacija i edukacija lica iz okruženja, kako bi se ova pojava uspešno identifikovala bez posledica, izbegla, ali i pomoglo žrtvama.
Eksplotaciju može vršiti i nepoznato lice koju je žrtva upoznala tražeći posao, mogućnost za školovanje u drugom gradu ili zemlji, brak i sl.
2. PROCES TRGOVINE LjUDIMA

1. Vrbovanje:

Vrbovanje ili regrutovanje za trgovinu ljudi često vrši osoba koju žrtva poznaje i u koju ima poverenja: drugarica, rođak, kum, komšija, tetka, dečko, muž i sl. Trgovac ljudima (osoba koja regrutuje, posrednik, poslodavac, korumpirani službenik, prevoznik, onaj koji vrši eksplataciju i organizuje pružanje usluga) zloupotrebljava poverenje žrtava i njihovu želju da žive bolje, a često, simulirajući ljubavnu vezu, i želju žrtve da bude voljena. Načini vrbovanja se razlikuju, kreativni su i promenljivi, ali ono što je svima zajedničko je obećanje dobrog posla, boljeg života i ispunjenja snova.
Najčešći načini vrbovanja su:
-lažne poslovne i druge ponude od osobe koju žrtva poznaje,
– lažno zabavljanje, (mladić koji simulira ljubavnu vezu sa devojkom, pa je u nekom trenutku, kada stekne njeno poverenje, poziva da pođe sa njim u drugi zemlju gde će okušati sreću i pokušati novi život),
– obmanjujući oglasi za posao u različitim medijima (novine, internet, socijalne mreže), poslovi koji se nude, koji su bolje plaćeni i pružaju bolje uslove rada nego u zemlji u kojoj potencijalna žrtva živi,