Универзирет Привредна академија
Правни факултет за привреду и правосуђе
Нови Сад
СЕМИНАРСКИ РАД
Предмет: ОРГАНИЗОВАНИ КРИМИНАЛИТЕТ
Tема: Tрговина људским бићима
Студент:
Професор:
Проф. Др Милош Марковић
Нови Сад
Новембар 2015. године
трговини људима засноване на знању, обучавању и акцији субјеката система безбедности.
Такође је битна и самоедукација и едукација лица из окружења, како би се ова појава
успешно идентификовала без последица, избегла, али и помогло жртвама.
Експлотацију може вршити и непознато лице коју је жртва упознала тражећи посао,
могућност за школовање у другом граду или земљи, брак и сл.
1
2.
ПРОЦЕС ТРГОВИНЕ ЉУДИМА
1.
:
Врбовање
Врбовање или регрутовање за трговину људи често врши особа коју жртва познаје и у коју
има поверења: другарица, рођак, кум, комшија, тетка, дечко, муж и сл. Трговац људима
(особа која регрутује, посредник, послодавац, корумпирани службеник, превозник, онај
који врши експлатацију и организује пружање услуга) злоупотребљава поверење жртава и
њихову жељу да живе боље, а често, симулирајући љубавну везу, и жељу жртве да буде
вољена. Начини врбовања се разликују, креативни су и променљиви, али оно што је свима
заједничко је обећање доброг посла, бољег живота и испуњења снова.
Најчешћи начини врбовања су:
-лажне пословне и друге понуде од особе коју жртва познаје
,
- лажно забављање
, (младић који симулира љубавну везу са девојком, па је у неком
тренутку, када стекне њено поверење, позива да пође са њим у други земљу где ће
окушати срећу и покушати нови живот),
- обмањујући огласи за посао у различитим медијима (новине, интернет, социјалне
мреже)
, послови који се нуде, који су боље плаћени и пружају боље услове рада него у
земљи у којој потенцијална жртва живи,
- продаја од стране породице
, понекад због сиромаштва, неких других проблема или због
веровања родитеља да ће њихово дете имати бољи живот не размишљајући да ће постати
жртва трговине, тј. роб и
1
Марија Анђелковић, Тамара Вукасовић, Ивана Радовић, Др Ивана Стевановић, Марјан Вијерс,
Вукашин Чобељић, Биљана Славковић, Вера Литричин, Аннет Коопсен, ,,Трговина људима -
приручник за адвокате,“ АСТРА- Акција против трговине људима, Београд, 2012 год. Стр. 7.
- отмица
, није најчешћи начин да једно лице буде жртва трговине.
2.
:
Транзит
Транзит подразумева пребацивање и превоз жртве на територији једне земље или преко
међународних граница, у правцу коначне дестинације. Коначна дестинација је место где
постоји највећа тражња и где се остварује највећа зарада од експлотације.
Жртве се превозе копном, ваздухом и морем. За то се користе права и фалсификована
документа, а понекад се граница прелази илегално, ван граничних прелаза. Неке жртве се
транспортују тајним каналима, сакривене у камионима, комбијима, на бродовима, или
прелазе границу пешице, преко реке и слично.
3.
:
Експлоатација
Експоатација жртава подразумева различите начине на који се жртве користе ради
постизања крајњег циља трговине људима, а то је остваривање зараде за трговца људима.
У зависности од тога да ли се ради о сексуалној експлоатацији, принудном раду,
просјачењу, раду у кући, жртве се сусрећу са различитим облицима насеља и мучења у
циљу осигуравања потпуне контроле над њима и њихове послушности.
Трговац људима жртву контролише тако што је држи у изолацији, строго контролише
њено кретање и одузима јој лична документа, наводно да би их ,,чувао”, да би јој ,,средио”
радну дозволу. Послушност жртве је осигурано уз помоћ насеља, уцена и застрашивања, а
претње се не односе само на жртву него и на чланове њене породице. Често се дешава да
се ствара зависност жртве од алкохола и дроге како би се сломио жртвин отпор и
осигурала њена сигурна послушност.
Жртве су најчешће приморане да раде цео дан без одмора, одузима им се цела или највећи
део зараде. У зависност од врсте екплоатације, имају радну норму коју морају да достигну.
