Trgovinski transport robe, Pariz, Francuska

Trgovački transport robe, Pariz, Francuska

U današnje vreme, u eri tehnološke revolucije, svakodnevno se iznalaze nova rešenja na svim poljima nauke i tehnike. Tako se i u transportu javljaju nove tehnologije prevoza robe i njihovog pretovara i skladištenja, bilo da se radi o drumskom, železničkom ili vodenom saobraćaju.
Drumski saobraćaj ima prednost u odnosu na železnički zbog razgranate mreže puteva, čime se omogućava obavljanje transporta od mesta otrpemanja do krajnje adrese korisnika. Nedostatak je velika potrošnja energije, zagađivanje okoline, a takođe i saobraćajno zagušenje puteva. Prednost železničkog saobraćaja je upravo u karakteristikama koje predstavljaju nedostatak drumskog odnosno ušteda energije, ekološka povoljnost i mogućnost transporta velike količine robe. Nedostatak železnice je nedovoljno gusta mreža pruga i zbog toga nemogućnost dopremanja robe do krajnje adrese svih korisnika.
Kombinovani transport je podjednako važan i za železničke operatere i za drumske prevoznike. Kao savremen sistem prevoza kombinovani transport obezbeđuje najefikasnije zadovoljavanje potreba korisnika, koristeći prednosti oba vida prevoza, anulirajući njihove nedostatke uz maksimalni doprinos rešavanju aktuelnih saobraćajnih problema u vezi sa energetskom efikasnošću, zagađenjem životne sredine, bezbednosti na putevima i troškovima njihove izgradnje i održavanja i dr.
U narednom tekstu prikazaćemo studiju slučaja koju je istraživala a zatim i napisala Dr. Laetitia Dablancistraživač u Francuskom institutu nauke i tehnologije za transport ,
razvoj , mreže ( IFSTTAR ) . Dr Deblanc je obučen kao analitičar politike na Ecole des Ponts u Francuskoj kao doktor nauka u planiranju prevoza, Kornel univerziteta u SAD ipolitički Institut za Pariz . Njene oblasti istraživanja su teretni tansport i okolina , urbana logistika , železnički teretni saobraćaj i politike . . Ona ječlanica Upravnog odbora Svetske konferencije za saobraćajna istraživanja i Urbanističkog Teretnog saobraćaja, Komiteta za istraživanje odbora, Transport ( SAD ).
Ova studija slučaja je objavljena kao podnosi konsultanata , a to nisu izmenile Ujedinjene nacije. Upotrebljena obeležja iprezentacija materijala u ovoj publikaciji ne podrazumevaju
izražavanje bilo kakvog mišljenja od strane Sekretarijata Ujedinjenih nacija u pogledu
pravnog statusa bilo koje zemlje, teritorije , grada ili oblasti , ili njihovih vlasti , ili u vezi razgraničenja njenih granica , ili u pogledu njenog ekonomskog sistema ili stepena razvoja .
Analize, zaključci i preporuke ovog izveštaja ne odražavaju nužne stavove
Programa ljudskih naselja Ujedinjenih nacija ,Upravnog saveta Ujedinjenih nacijaili njene države članice .

 
Uvod
Pariz kao studija slučaja simbolizuje neke od najčešćih karakteristika urbanog tereta u evropskim gradovima, posebno na značaj uticaja komercijalnih transporta robe je na urbane sredine (lokalne zagađivača vazduha i CO2 emisije, buke i zagušenja), kao i u razvoju gradske logistike, inicijative i politike za održivi urbani transport robe. Od ranih 2000-ih, grad Pariz je angažovan u transportnoj politici teretnog orijentisana. Danas, uprkos teškoćama i nekim neuspesima, Pariz se može smatrati jednim od najaktivnijih evropskih gradova u oblasti urbanog teretnog menadžmenta. U prvom delu ovog slučaja studija, geografske i ekonomski podaci koji su prikazani pokazuju njihov odnos sa teretnim tokovima. Specifično iskustvo francuskih gradova u urbanom teretnom prikupljanju podataka je predstavljena, uključujući korišćenje Freturb modela. U sledećem odeljku, Pariz ‘teretni tokovi i njihovi ekološki i socijalni uticaji su detaljni. Fokus je napravljen na “logistike širenja”, u prostornom izmeštanju logističkih objekata u prigradskim naseljima. Poslednji deo predstavlja politiku urbanih tereta i pruža informacije o teškoćama na koje je naišao grada Pariza da ih sprovede, tako da drugi gradovi imaju koristi od kompletnog iskustva.

Pozadina: Zemlja i Gradski Profili
Zemlja profil: Francuska
Zemlja 65 miliona ljudi, Francuska ima Bruto Društveni Prihod (BDP) koji je na petom mestu u svetu. Kao i većina razvijenih ekonomija, francuski privreda se uglavnom zasniva na tercijarnom sektoru (82% radno sposobnog stanovništva), ali zadržava važne uporišta u specijalizovanim proizvodnim industrijama kao što su proizvodnja automobila, aeronautike, transporta, građevinarstvai prerada hrane. Francuska je druga najatraktivnija zemlja u svetu u pogledu stranih direktnih investicija. Ovo je delimično povezano sa dobrom infrastrukturom zemlje (uključujući autoputeve i „brze pruge“). Međutim, Francuska je rangirana kao 17. u logisticiindeksa uspešnosti Svetske banke 2010, koja poredi 150 zemalja u svetu. Ova relativno lošauspešnost je uglavnom zbog administrativnih neefikasnosti u aktivnostima kao što su carine i međunarodnih pošiljki.