Trgovinsko pravo sa osnovama prava

1. PRAVNO-ISTORIJSKI IZVORI
Ostaci prošlosti koji nam kazuju o drţavi i pravu odreĊenog istorijskog perioda. Postoje kao spomenici materijalne kulture/oruĊa, oruţja, nakit, posuĊe, crteţi/ i kao pisani spomenici (opšti pisani i pravni pisani spomenici). Opšti pisani su: carski natpisi, prepiska, literarni tekstovi i tekstovi molitve, dok su pravni pisani spomenici: zakonici, povelje, ugovori, sudski protokoli, udţbenici.

 
2. NASTANAK DRŢAVE I PRAVA
Pravo, kao skup pravila ponašanja koja sankcioniše drţava, je nastalo sa nastankom drţave. Drţavi prethodi prvobitna zajednica u kojoj nije bilo prava,ali su drţave preuzele od nje neka pravila poznata kao primitivno pravo“. Pretpostavka je da je drţava mogla nastati kao posledica odrţavanja unutrašnjeg reda i mira ili kao zaštita plemena od spoljnih neprijastelja. RaĊanje suprostavljenih interesa izmeĊu siromašnih i bogatih,a potom osvajanja drugih teritorija i konaĉna pjava robnonovĉanih odnosa karakterisali su drţavu i pravo,odnosno sankcionisana pravila ponašanja.

 
3. ISTORIJSKO-PRAVNE TEORIJE
Poĉetkom XIX veka u Nemaĉkoj se pojavila istorijsko pravna škola koja smatra da postoje samo prava pojedinih naroda i negira postojanje jednog opšteg svetskog prava. Pravo je podloţno istorijskim promenama i predstavlja proces koji ĉine tri faze: obiĉajno pravo,nauĉno pravo i faza zakonodavstva. Etapa zakonodavstva, po ovoj teoriji, predstavlja najbolji izraz zajedniĉke pravne svesti jednog naroda. Izuzeci su mogući.

 
4. TEORIJA PRIRODNOG PRAVA
Javlja se već na poĉetku ljudske misli o pravu i drţavi.Antiĉki filosofi su pošli od ideje postojanja prirodnog prava, koje je jedno i nepromenljivo jer izvire iz dobroga i pravde. Antiĉki mislioci su tvrdili da prirodno pravo dolazi od bogova. MeĊutim, racionalisti XVII veka su polazili od razuma kao izvora prirodnog prava. Naši pravni teoretiĉari,na ĉelu sa akademikom Slobodanom PEROVIĆEM su osnovali, 1987. godine, Kopaoniĉku školu prirodnog prava. Prema njoj, pozitivno pravo mora biti saglasno i uvaţiti šest/heksagon/ prirodnih prava: pravo na ţivot-vita, pravo na slobodu- libertas, pravo na imovinu-proprietas, pravo na intelektualnu tvorevinu-humanitas, pravo na pravdu-justitia i pravo na pravnu drţavu-ius.

 
5. MARKSISTIĈKA TEORIJA
Suština ove teorije jeste da je drţava ona organizacija sa legitimno priznatom i najvišom silom u društvu koja ima za cilj da uĉestvuje i odrţava društvene odnose koji su u interesu jedne društvene grupe (klase). Ono što drţavu ĉini razliĉitom od ostalih vlasti unutar nje same jeste suverenitet i to: unutrašnji i spoljašnji.

 
6. NORMATIVISTIĈKA TEORIJA
Istiĉe da pravo ĉine samo ona pravila koja drţava stvara i sankcioniše pod pretnjom svog aparata prinude. Pozitivnost pravne norme proistiĉe iz druge, više pravne norme. Iznad najviše pozitivne norme nema niĉegona je izvorna. Predstavnik H.Kelzen