Трошкови пословања трговинског привредног друштва
1
Матурски рад
УВОД
Под појмом
трошкова
се подразумевају утрошене вредности у репродукцији који се
утврђују као производ утрошака елемената производње и њихових цена по јединици
утрошака.
Циљ предузећа није само производња што веће количине производа или пружање услуга,
већ и остваривање што нижих трошкова. Свако повећање трошкова, изнад објективно
условљених, непосредно утиче на добит предузећа.
Укупни трошкови су само ценом изражена трошења до којих долази у вези са
производњом, али они нису једини издаци које предузеће има да би обезбедило
производњу. Да би предузеће могло утрошити материјална средства у производњу,
претходно треба да их ангажује. Средства која предузеће ангажује су основна или обртна
средства. На ангажована средства, било основна или обртна, предузеће плаћа камату, а
понекад и земљарину. Камата и земљарина су основна средства и камата на обртна
средства представљају неопходне издатке, баш као што су и трошкови неопходни издаци
да би било производње.
Управљање трошковима део је укупног процеса управљања пословним успехом
предузећа. Из практичних искустава и вештина, развило се у науку која проучава методе
припреме и коришћења информација за потребе доношења управљачких одлука у
пословној пракси. Обухвата све поступке којима се у пословању предузећа процењује
однос између трошкова и користи. Циљ је у дугом року максимизирати добит. Није сврха
трошкове по сваку цену снижавати, већ је сврха предузимати активности, премда оне
стварају трошкове ради осигуравања трајно профитабилног пословања.
Треба рећи да значење управљања трошковима произилази из практичне чињенице да
жртвовање ресурса који су у вези са одређеним учинцима није нипошто неограничено.
Наиме, у тржишној економији трошкови се морају кретати у ограниченим оквирима.
Трошкови пословања трговинског привредног друштва
2
Матурски рад
Ограничења обично леже у чињеници да је потрошња ресурса, за одређене учинке,
ограничена продајном ценом која се у конкуренцији са другима може постичи на
тржишту.
Према томе могућности покривања трошкова за одређене тржишне производе
редовно се креће унутар односа између следећих кључних економских категорија:
ПРИХОДИ – РАСХОДИ = ДОБИТ
ПРОДАЈНА ЦЕНА – ТРОШКОВИ = ДОБИТ
Иако се у трговини не стварају материјалне употребне вредности, прометни процес,
такође, проузрокује трошак. Наиме, трговинска предузећа као носиоци промета набављају
робу од произвођача, а затим је допремају, чувају, сортирају, размеравају, пакују и најзад,
продају. Стручне и друге службе све ове радње евидентирају и књиговодствено обрађују.
Продајом робе и њеном примопредајом завршава се купопродајни процес у трговини. Овај
процес и остале радње које обавља трговинско предузеће проузрокују ангажовање и
трошење живог и минулог рада. Поред тога трговина, као и друге привредне организације,
плаћа доприносе друштву. Због тога се трошкови трговинских предузећа у калкулативном
смислу шири од трошкова у смислу економске теорије. Трошкови трговине дефинишу се
се као навчани израз утрошених елемената радног процеса, укључујући друштвене
доприносе и друге издатке који сачињавају цену робе и услуга трговинских предузећа.
Трошкови као наочани израз утрошених елемената радног процеса ( са доприносима и
другим издацима ) морају се по логици економије надокнадити. То се обавља из прихода
које оствари предузеће продајом својих производа и услуга. У трговини се у ту сврху при
обрачуну цена примењује тзв.разлика у цени.
Трошкови пословања трговинског привредног друштва
4
Матурски рад
1
Поделу трошкова могуће је извршити према бројним критеријима и то:
Према елементима производње: трошкови материјала, средстава за рад и трошкови
радне снаге
Према месту настанка: трошкови режијских послова и производног извршења
Према везаности за носиоце: појединачни и заједнички
Према начину обрачуна по носиоцима: директни и индиректни
Према условљености производњом и њеном припремом: фиксни, релативно
фиксни и пропорционални.
Свако предузеће има другачију структуру трошкова, која се разликује зависно од врсте и
величине предузећа, подручја на коме предузеће послује, организације, броја запослених
итд. Како фактори који се ангажују у процесу производње могу бити фиксни и
варијабилни, тако и трошкови у предузећу могу бити фиксни и варијабилни. Разликујемо
трошкове у кратком и дугом временском периоду. Ова подела произилази из чињенице
што су у кратком временском периоду неки инпути у производњи фиксни, а неки
варијабилни, док су у дугом временском периоду сви инпути у производњи варијабилни.
Трошкови нису непромењива категорија. Они се континуирано мењају у зависности од
промене коришћења производног капацитета. Због тога се фиксни и варијабилни
трошкови називају још и трошковима капацитета.
1
Ђурковић И., Пословна економија и предузетништво, Универзитет у Београду, Београд, 2005. стр. 71.
Трошкови пословања трговинског привредног друштва
5
Матурски рад
1.2. ВРСТЕ ТРОШКОВА
Главна подела трошкова у економској теорији и пракси заснована је на критеријуму
њихове зависности од величине производног капацитета и динамике његовог кориштења.
Таква подела је нарочито значајна за регулисање висине цене коштања производа,
распоређивањем почетних улагања капитала у припрему производње већег или мањег
броја произведених јединица.
На основу критерија зависности трошкова од величине капацитета и његовог кориштења
разликујемо две основне групе овог облика улагања у процес репродукције :
-
Фиксни трошкови
-
Варијабилни трошкови (обухватају релативно фиксне и пропорционалне трошкове)
Фиксни трошкови су трошкови који су непроменљиви у односу на промене јединице
обима активности. Фиксни трошкови су у маси непроменљиви, а по јединици производа
су дегресивни, односно обрнуто пропорционални са променама обима активности. На
фиксност трошкова утичу: количинска компонента и краћи рок анализе трошкова.
2
Варијабилни (пропроционални) трошкови су трошкови који се у посматраном временском
периоду мењају пропорционално са променама обима активности у маси, а по јединици
производа су фиксни. Варијабилност трошкова је одређена са количинском компонентом
трошкова, са роком анализе трошкова, са производно-техничким условима, и са одлукама
пословних субјеката.
Мешовити трошкови су познати и под називом релативно-фиксни трошкови, и они се
различито мењају у односу на промене јединице обима активности. Постоје четири типа
промена ових трошкови: степенасти, праволинијски непропорционални, криволинијски
дегресивни и криволинијски прогресивни трошкови.
2
Ивановић Д., Предузетничка уметност, Нови Сад, 1999.
