Tržište faktora proizvodnje

Tržište faktora proizvodnje

1.     UVOD

Pored tržišta dobara i usluga postoji i tržište faktora proizvodnje,tržište zemlje,rada i kapitala.Faktori proizvodnje imaju svoju cenu.Za zemlju se plaća renta,za rad se plaća nadnica i za kapital se plaća kamata.
Faktori proizvodnje se  prodaju na trzištu po cenama koje su odredjene ponudom i tražnjom za faktorima proizvodnje.Ponuda i tražnja za faktorima proizvodnje ima odredjene specificnosti u odnosu na ponudu i tražnju dobara i usluga.
Prva specifičnost se odnosi na činjenicu da rad,zemlja i kapital kao faktori proizvodnje predstavljaju inpute koji se koriste u procesu proizvodnje,odnosno predstavljaju ukupne troškove firme.Iz  ove specifičnosti proizilazi da  povećanje cene jednog faktora proizvodnje ima efekat  supstitucije i efekat na autput.Efekat supstitucije se ostvaruje tako što,primera  radi, povećanje plata (cene radne snage) usmerava firme ka primeni kapitalno –intenzivne tehnologije.Znaci,zbog povećanja radne snage firme ce smanjivati učešće  rada,a povećati učešće kapitala,odnosno radno-intezivne tehnologije će se supstituisati kapitalno intezivnim tehnologijama.Efekat na autput se ostvaruje tako što povećanje cena  faktora proizvodnje povećava ukupne i marginalne troškove firmi koje koriste faktori proizvodnje čije cene su povećane.
Druga specifičnost proizilazi iz prve i odnosi na činjenicu da je tražnja za faktorima  proizvodnje izvedena iz tražnje za dobrima i uslugama.Veličina tražnje za faktorima proizvodnje zavisi od veličine tražnje za dobrima i uslugama.

2.    TRŽIŠTE RADA

2.1     Tražnja preduzeca za inputima na konkuretnom i monopolskom trzištu u kratkom roku

Slično krivima tražnje za finalnim dobrima i uslugama, koje su rezultat proizvodnog procesa, krive tražnje sa inputima proizvodnje su opadajuce. Za razliku od tražnje za dobrima i uslugama, tražnja za inputima proizvodnje je izvedena tražnja. Ona zavisi od obima proizvodnje nekog preduzeća i troškova autputa.Izvedena tražnja za inputima zavisi od nivoa autputa preduzeća i troškova inputa ,i iz njih je izvedena.
Neoklasična ekonomska teorija  smatra da raspodela nije čvrsto povezana sa proizvodnjom, te da proizvodnja ne određuje raspodelu. Ova teorija zakone raspodele posmatra kao samostalne, izdvojene, odnosno posmatra ih kao prirodnost odnosa u raspodeli. Stoga se, ustvari, teorija raspodele objašnjava teorijom  granične produktivnosti faktora priozvodnje. Pri tome se faktori proizvodnje tretiraju odvojeno od društvenih odnosa. Cene faktora proizvodnje formiraju se kao i cene bilo koje druge robe, a od njihovih cena zavisi raspodela. U teoriji raspodele po ovom konceptu dominira teorija granične produktivnosti faktora proizvodnje: zemlje, rada i kapitala. Drugim rečima, svaki input proizvodnje učestvuje u stvaranju društvenog bruto proizvoda (produktivnost faktora proizvodnje), pa svakom inputu pripada i odgovarajući dohodak: radu-najamnina, kapitalu-profit, i zemlji-zemljišna renta.
Pri tome, profit je jednak graničnom proizvodu kapitala, najamnina ja jednaka graničnom proizvodu rada i renta je jednaka graničnom priozvodu zemlje.