VISOKA TEHNOLOŠKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA ARANĐELOVAC
SEMINARSKI RAD
TRZISTE FAKTORA PROIZVODNJE
Mentor:prof. Ana Dukić Student: Pantović Lazar
Aranđelovac, 2017. god
1
2. TRŽIŠTE RADA
2.1 Tražnja preduzeca za inputima na konkuretnom i monopolskom trzištu
u kratkom roku
Slično krivima tražnje za finalnim dobrima i uslugama, koje su rezultat proizvodnog
procesa, krive tražnje sa inputima proizvodnje su opadajuce. Za razliku od tražnje za
dobrima i uslugama, tražnja za inputima proizvodnje je izvedena tražnja. Ona zavisi od
obima proizvodnje nekog preduzeća i troškova autputa.Izvedena tražnja za inputima zavisi
od nivoa autputa preduzeća i troškova inputa ,i iz njih je izvedena.
Neoklasična ekonomska teorija
1
smatra da raspodela nije čvrsto povezana sa
proizvodnjom, te da proizvodnja ne određuje raspodelu. Ova teorija zakone raspodele
posmatra kao samostalne, izdvojene, odnosno posmatra ih kao prirodnost odnosa u
raspodeli. Stoga se, ustvari, teorija raspodele objašnjava teorijom granične produktivnosti
faktora priozvodnje. Pri tome se faktori proizvodnje tretiraju odvojeno od društvenih
odnosa. Cene faktora proizvodnje formiraju se kao i cene bilo koje druge robe, a od
njihovih cena zavisi raspodela. U teoriji raspodele po ovom konceptu dominira teorija
granične produktivnosti faktora proizvodnje: zemlje, rada i kapitala. Drugim rečima, svaki
input proizvodnje učestvuje u stvaranju društvenog bruto proizvoda (produktivnost faktora
proizvodnje), pa svakom inputu pripada i odgovarajući dohodak: radu-
najamnina
,
kapitalu-
profit
, i zemlji-
zemljišna renta
.
Pri tome, profit je jednak graničnom proizvodu kapitala, najamnina ja jednaka graničnom
proizvodu rada i renta je jednaka graničnom priozvodu zemlje.
Time su i dohoci inputa proizvodnje unapred određene veličine:
granični proizvod rada x cena proizvoda = cena rada = nadnica;
granični proizvod zemlje x cena proizvoda = cena zemlje = renta;
granični proizvod kapitala x cena proizvoda = cena kapitala = profit.
1
K. Marks, uvod u političke ekonomije, Beograd, 1960, str. 198
4
Na ovaj način inputi će se angažovati u proizvodnji sve dotle dok je granični proizvod
svakog pojedinog inputa proizvodnje veći od njegovog graničnog troška, odnosno cene
datog inputa proizvodnje
Traznja za inputima proizvodnje
. Da bismo potpno shvatili granične vrednosti
inputa proizvodnje , pretpostavimo da je preduzeće zaposlilo odredjen broj radnika i
želimo da saznamo da li je isplativo zaposliti još jednog radnika.To bi bilo profitabilno
samo ako dodatni autput tog radnika bude veći od njegovog troška. Dodatni prihod koji
ostvaruje dodatna jedninica radne snage naziva se vrednost dodatnog prozivoda
rada(MRP1).
Vrednost graničnog proizvoda je dodatni prihod ostvaren prodajom autputa proizvedenog
uz pomoć jedne dodatne jedinice inputa.MRPL je dodatna količina proizvodnje koja se
ostvaruje angažovanjem dodatne jedinice rada, pomnožena sa dodatnim prihodom od
prodaje dodatne jednice proizvodnje.
MRPL je dodatna količina proizvodnje koja se ostvaruje angažovanjem dodatne jedinice
rada, pomnožena sa dodatnim prihodom od prodaje dodatne jednice proizvodnje.Granični
proizvod rada (MRPL) je dodatni autput kada se angažuje dodatni radnik, pri čemu se
količina ostalih inputa ne menja.
Navedena razmatranja mogu se grafički predstavitu na sledeći način
2
:
Slika 1. vrednost graničnog
proizvoda rada.
Na konkurentnom trzištu,
gde postoje proizvođač prihvatač cena
tražnja kupca za inputima je zadata krivom
vrednosti graničnog proizvoda. Kriva VMP
L
je opadajuća, jer se granični proizvod opada
sa povećanjem radnih sati.
2
Videti: P.Smjuelson i V. Nordhays,ekonomija, Zagreb,1992. Str. 223-228.
5
