Trziste rada i njegove karakteristike u Srbiji

UVODNI DEO

Danas se slobodno može reći da je rad osnovni proizvodni faktor budući da sve bilo direktno ili indirektno proizilazi iz rada. Ljudski rad pored toga što je jedan od osnovnih činilaca proizvodnje učestvuje i u stvaranju opreme koja se u proizvodnji koristi, a i sam ljudski kapital predstavlja rezultat rada lica koja stiču nova znanja. Sa stanovišta pojedinca rad je nešto što zauzima veći deo njegovog života i na njemu počiva individualna i društvena egzistencija ljudi. U savremenom svetu biti zaposlen je važno jer za rad se dobija novac tj plata koja predstavlja glavni izvor prihoda za zadovoljenje potreba, kroz rad se usavršavaju znanja i veštine, ostvaruju društveni kontakti, tako da rad pored materijalnih pruža i velike nematerijale satisfakcije. Rad, kao u ostalom i ceo ekonomski život, prolazi kroz ogromne promene. Dolazi do promene značaja pojedinih vrsta rada pa tako sada sve veći značaj imaju poslovi u sferi usluga za razliku od industrijskih poslova. Takođe, menja se položaj ljudi i njihovog rada u preduzećima, priroda posla, organizacija rada,način napredovanja itd, jer u savremenom društvu koje možemo nazvati „ekonomijom znanja” mašine štede ljudski rad i zaposleni uglavnom preuzimaju na sebe poslove razvoja proizvoda i niz drugih kreativnih poslova. Nove tehnologije dovode do povećanja nivoa nezaposlenosti budići da pojedini profili radnika postaju trajno nepotrebni. Efikasnost tržišta rada u značajnoj meri utiče na nivo globalne konkurentnosti ( sposobnosti da se postigne i održi odgovarajuća stopa rasta GDP per capita ) jedne privrede. Na efikasnost tog tržišta utiče pored negove fleksibilnosti i postojanje visokog nivoa obrazovanja i radne sposobnosti. Sve to dovodi do toga da ljudi moraju stalno unapređivati znanja i sposobnosti kako bi sačuvali svoja radna mesta jer u modernom dobu polako nestaje zaposlenje za ceo radni vek.
U ovom delu dotaćićemo se najpre tržišta rada kao jednog od tri tržišta na kome nastupaju preduzeća ( druga dva su još tržište kapitala i tržište proizvoda ) i njegovih osnovnih indikatora. Takođe biće reči i o karakteristikama zaposlenosti i nezaposlenosti kao i aktuelnoj situaciji na tržištu rada u Srbiji.
Osnovni kontingenti stanovništva na tržištu rada

U pogledu učešća na tržištu rada, svaka osoba može imati tri međusobno isključiva statusa: može biti zaposlena, nezaposlena ili neaktivna. Osnovne informacije o tržištu rada upravo se i dobijaju na osnovu stopa zaposlenosti nezaposlenosti i aktivnosti. Osoba se smatra zaposlenom ukoliko: prodaje svoje radne usluge poslodavcu za novac, ali može biti i samozaposlena ( npr. individualni poljoprivrednik, obućar, advokat, časovničar itd.) kao i da učestvuje u porodičnom poslu bez naknade. Nezaposlena osoba je osoba koja je sposobna za rad, aktivno traži posao i spremna je da ga prihvati u skladu sa uslovima koji postoje na tržištu rada. Neaktivna osoba nije zaposlena i ne treži posao. To su lica koja mogu i žele da rade ali su obeshrabljena pa ne traže posao, lica koja žele da rade ali ne mogu zbog školovanja, bolesti ili nekih drugih razloga, lica starija od 75 godina i lica koja ne žele da rade. Iako je na izgled jednostavno razlikovati ova tri statusa postoje ozbiljni praktični i metodološki problemi prilikom svrstavanja pojedinih osoba u neku od ovih kategorija. Ti problemi mogu dovesti do iskrivljenih informacija o tržištu rada, bilo da se radi o kretanjima na tom tržištu unutar jedne zemlje ili se vrše međunarodna poređenja. Zaposleni i nezaposleni posmatrani zajedno čine raspoloživu radnu snagu jedne zemlje odnosno predstavljaju grubu meru agregatne ponude rada. Ono što je zajedničko nezaposlenima i neaktivnima je to što ne rade pa se ove dve grupe posmatrano zajedno koriste kao tehnički izraz nezaposlenosti. Ukupno stanovništvo jedne zemlje teorijski predstavlja rezervoar radne snage ali budući da je zakonom zabranjen rad dece samo osobe starije od 15 godina se smatraju potencijalnom radnom snagom. Kao stanovništvo radnog uzrasta obično se obuhvataju osobe starosti od 15 do 64 godine , mada potencijalnu radnu snagu čine svi stariji od 15 godina. Eurostat i Međunarodna or ganizacija rada ipak preporučuju da se u potencijalnu radnu snagu ne uključuju osobe starije od 74 godine