делу Шумадије и средишњем делу Србије. Оивичена је огранцима Рудника, Гледићких
планина   и   Црним   врхом   Повољношћу   се   истичу   и   морфолошки   услови,   односно
долине и заравњена развођа између појединих сливова у Крагујевачкој котлини. Ове
карактеристике су омогућиле изградњу саобраћајница које котлину чине проходном и
комуникативном. У најнижем делу поменуте котлине смештен је град Крагујевац. Град
се   развио   на   највише   потонулом   делу,   на   лепеничком   раседу.   У   географском
кординантном систему заузима 44°22´с.г.ш. и 20°56´и.г.д. Налази се на 181м надморске
висине, док је најнижа тачка у котлини у којој је смештен, на висини од 130м и налази
се у речном кориту Лепенице на профилу између Крагујевачке и Бадњевачке котлине,
са   математичко-географским   положајем   +44°   22'   ;   +20°   56'.   Јужни   обод   котлине   је
виши од његовог северног дела, док су источни и западни ободи уједначене висине.
Првобитни и претежни део града најпре се развио на левој обали Лепенице, где је дно
крагујевачке котлине шире, а земљиште блаже нагнуто. Овакав положај је повољан јер
омогућава ширење града правцем пружања реке Лепенице

1.2. Саобраћајни положај

Са савременим магистралним путним правцем Баточина – Крагујевац повезана

су асфалтним путевима локалног карактера сва сеоска насеља са општинским
средиштем варошицом Баточином. Друмске саобраћајнице различитих праваца, које
пролазе преко територије баточинске општине дају јој транзитни значај.

Шире посматрано, у зони Крагујевца, Груже и Кнића простире се природни

наставак два, посебно за саобраћај, природно погодна магистрална коридора и то
Ибарског са југа и Западноморавског са југозапада и запада, који се диредно
настављају на Великоморавски правац ка северу и на Тимочки правац на истоку.

Просторним планом Републике Србије планиран је аутопут Баточина-

Крагујевац-Мрчајевци, а који у највећем делу прати трасе постојећих државних путева
4. бр.15 Баточина-Крагујевац и 2 реда бр.155 Крагујевац-Равни Гај-Мрчајевци.
Планирани аутопут представља попречну везу између аутопутева Е-75 Београд-Ниш и
аутопута Е-761 (позиција државног пута 1. реда М-5) Појате-Крушевац-Краљево-
Чачак, односно веза у зони Чачка са аутопутем Е-763 Беогтад-Јужни Јадран.

Ауто пут Београд-јужни Јадран (Бар) и повезивање трајектом Бар-Бари са

Италијом и осталим делом света поморском везом, представља један од најважнијих
аутопутских коридора у земљи на правцу север-југ, сврстан у систем трансевропских
путева. Отуда је повезивање по правцу исток-запад на овај аутопут од изузетног
значаја не само за Крагујевац већ и за део централне и источне Србије.

Поред аутопутског коридора на правцу државних путева ИВ бр.15 Баточина –

Крагујевац и 2. реда бр.155 Крагујевац-Равни Гај-Мрчајевци, град је ближим и даљим
окружењем повезан првенствено са следећим државним путевима 1. и 2. реда:



државним путем 4. реда бр 16 Крагујевац-Топола-Младеновац-Влашко Поље
(аутопут Београд-Ниш)



државним путем 2. реда Крагујевац-Јагодина (Рековац-Крушевац) и



државним путем 2. реда 176 Крагујевац-Горњи Милановац.

Такође, нова саобраћајница према Тополи, као алтернативни правац државног

пута 1. реда М-23 Крагујевац-Топола (Београд), представљаће квалитетнију везу према
северном делу земље обзиром да постојећа траса државног пута 1. реда највећим делом
пролази кроз насељена места.

Поред разгранате мреже путева који Крагујевац повезује са великим бројем

градова и насеља, железничком пругом могућ је саобраћај у 4 главна правца:



Крагујевац - Београд - Суботица - Будимпешта



Крагујевац - Ниш - Софија



Крагујевац - Подгорица - Бар (морска лука)



Крагујевац - Скопље - Солун (морска лука)

Табела 1. Удаљеност Крагујевца од градова из Србије

Удаљеност Крагујевца од већих градова

Суботица

321 kм

Нови Сад

225 kм

Београд

114 kм

Аранђеловац

53 kм

Чачак

59 kм

Јагодина

40 kм

Ниш

152 kм

Приштина

190 kм

Лесковац

189 kм

2. Физичко-географске карактеристике

2.1. Рељеф

На краћем растојању на подручју Крагујеваца у погледу рељефа разликују се

три дела: виши планински, средњи побрђе и ниски равничарски део. Планине
обухватају 500 метара надморске висине, које улази у састав Гледићких планина и
Црног врха. Црни врх налази се на истоку од Крагујевца између Лепенице, Ждраљице,
Белице и Велике Мораве. То је ниска шумадијска планина, надморске висине 707
метара.

На подручју града Крагујеваца пружају се огранци Црног врха који чине

источни оквир Крагујевачке котлине. Познатији врхови су: Селаково брдо у великој
Сугобини, Котрљане у Букоровцу, Дренак у Горњим Комарицама, Печене Ливаде у
Доњим Комарицама.

Црни врх је добио име због црног планинског изгледа. Гледничке планине

пружају се у правцу север-југ од Западне Мораве до Крагујевца, где се завршавају
Господаревим   брдом.   Планинском   земљишту   Гледићих   планина   на   подручју
Крагујевца припадају узвишења од Доње Сабанте, Баљковца, Грошнице и Голочела до
великих Пчелица и Дулена. На том делу познатији врхови су Стражара (652м) у Доњој
Сабанти, Гувниште (657м) у великим Пцелицама, Клик (517м) у Грошници, Вучја коса
(587), Аџиним Ливадама, затим у Дулену Црни врх (895м), Гомиле (793м), Иверак
(777м), Велики вис (778м). Гледићке планине добиле су име по селу Гледићу. Оне су
после Рудника највише шумадијске планине. Највиши врх на њима је Самар. Планине
су расчлањене речним долинама:  Лепенице, Грошничке реке. Ждраљице, Пчеличке и
Дуленцке   реке.   Ове   планине   су   богате   шумом,   речним   токоивма,   пашњацима,
природним лепотама и рудним благом. Побрђе чини прелаз између планина и равница
тј између највишег и најнижег брда. Оно захвата највеће пространство на подручју
општине Крагујевац. Припада му западни обод Крагујевачке котлине од Ђурисела до
Лужница и побрђе источног обода од Трбаша до Бутоња, као и побрђе по дну котлине.
Високо побрђе јавља се по дну и ободу Горњовеличке котлине у Великим Пчелицама,
Горњој   Сабани,   Великој   Сугубини   и   Доњој   Сабанти.   За   разлику   од   Горњовеличке
котлине,   у   Крагујевачкој   котлини   на   већем   пространству   јавља   се   ниже   побрђе-
брежуљци   по   дну   котлине   од   Кораћина   до   Ресника   са   леве   стране   Лепенице   и   до
Бутоња са десне стране. Од њих су познатије: Господарево брдо (288m),Метино брдо
(252м),   Кошутњак   (266м),   Самар   (242м)   у   Корману,   Капавац   (270м)   у   Ботоњу,
Гурибаба   (229м)   у   Реснику.   Познатија   брда   на   подручју   општине   Крагујевац   су:
Жежељ (481м) у Доњој Сабанти, Ливада (480м) у Горњој САбанти, Голија (450м) у
Букоровцу,   Градина   (461м)   У   Доњим   Грибацама,   Шљивовачка   главица   (495м)   у
Шљивовицу , Рујевица (472м) у Драчи. Побрђе је расчлањено у речним долинама, и