Turisticke vrednosti Sokobanje

Uvod

Sokobanja je banjsko turističko mesto smešteno u podnožju planine Ozren u jugoističnoj Srbiji i okružena je sa četiri planine, Rtanj (1560m), Ozren (1117m), Devica i Bukovik. Kroz Sokobanju protiče reka Moravica koja izvire ispod planine Device i od nje je napravljeno veštačko jezero koje se zove Bovansko jezero. U svom oruženju, Soko Banja ima dosta netaknute prirodne lepote i mnogo lepih izletišta kao što su: Lepterija, stari grad Sokograd, Kalinovica na Ozrenu, izvor reke Moravice (Vrelo), Barukdžije, Sesalačka pećina, Vrmdžansko jezero i grad……
Za Sokobanju se spravom može reći da je gospodar banjskog turizma u Srbiji i da je srpska kraljica turizma. Čist vazduh, kvalitetne termalne vode, mnoštvo parkova su idealno mesto za lečenje plućnih bolesti, reumatska oboljenja, nervno obolele osobe, a pogotovo se preporučuje za odmor i rekreaciju.
Slika 1. Panorama banje
Turizmom se Sokobanja bavi punih 180 godina a u zadnjih desetak godina se razvija velikom brzinom zbog priliva zdravog kapitala i izgradnjom akva parka i wellness centra, tako da pored zdravstenog turizma sa stopostotnim uspehom u lečenju Soko Banja ima i rekreativno komercijalni turizam. Smeštaj u hotelima, privatnim vilama i apartmanima, banja pod Ozrenom beleži iz godine u godinu veliki porast broja noćenja po jednoj turističkoj sezoni.
Istorijat Sokobanje

Sokobanja, varošica u jugoistočnim delu Srbije, vezana je za najstariju istoriju naseljavanja i života ovog područja. Njena kotlina je intezivnije naseljena tokom XIX veka, naročito u vreme Prvog srpskog ustanka, mada o postojanju naselja i prisustvu stanovništva na ovom prostoru ima izvesnih tragova koji datiraju još iz doba paleolita.

U narodu se pripoveda neobična legenda o nastanku Sokobanje, jačini i snazi njene mineralne vode: “Nekada u vremena davna, silan velmoža, gospodar tvrdog Sokograda, jahaše kotlinom. Odjednom smrači se nebo nad Ozrenom, sevnu munja s’ Oštre čuke. Pa, grunu grom i zadrhta zemlja sve do Šiljka na surom Rtnju. Poskoči uplašeni hat. Jahač pade s njega i izgubi svest.

Kada se gospodar Sokograda osvesti, učini mu se da su sve kosti polomljene. Nije mogao na noge da se osloni. Iznenada, začu klokot vodenog ključa. Polako se pridiže, da se bar žedan od sveta ne rastavi.

Kad velmoža prvi gutljaj vode s’ dotle vrela nepoznatog popi, u glavi mu se odmah sve razbistri. Kad desnicu ruku u vodu stavi, snaga u njoj ožive. Kad to gospodar tvrdog Sokograda vide onako u odelu gospodskome, okupa se u kladancu, ozdravi odmah, pa se orno vrati u tvrdi grad. Odmah naredi da se kuća nad izvorom digne.
Zamalo, proču se glas ovodi isceliteljici na sve četiri strane sveta. Sa svih strana navalili kljasto i bogaljasto – oni što im duša u nosu bejaše da na ključu vode vidarice melemom svojim boljkama potraže lek.
Ozdraviše mnogi od vode u kotlini među Ozrenom i Rtnjem. Oni što su najviše bolni bili, tu i domove podigoše”

Prema zapisu barona Herdera iz 1835. godine još su drevni Rimljani znali za lekovitost Sokobanje. Banja je pod Turcima bila na daleko čuvena. Turci su dolazili na lečenje čak iz Male Azije. U obnovljenoj obrenovačkoj Srbiji, Sokobanja je bila najčuvenija i najposećenija banja.

Knez Miloš Obrenović je prvi put došao u Banju 1834. godine gde je privremeno i, ostao, da bi koristio toplo kupatilo za svoju reumu, oporavljao se i odmarao. Te iste godine (1834.) na osnovu naredbe Kneza Miloša da se staro tursko kupatilo, sagrađeno na ostacima temelja rimske terme, potpuno obnovi i proširi, podignuto je znatno veće i funkcionalnije kupatilo (“Amam”) sa Miloševom kadom u centralnom delu koja je očuvana do danas. Napravljeno je još osam kada, izdvojeni su bazeni za muške i ženske posetioce. Vlada Kneza Miloša svesrdno je pomagala razvoju Sokobanje. Knez se lečio u Sokobanji u pratnji svog ličnog lekara, ali je dovodio i poznate lekare iz Beča.