Tema seminarskog rada: Ugovor o franšizingu
Student: Dušan Premović
Predmet: Međunarodno privredno pravo
Mentor: prof. dr Milijana Danevska
Fakultet za poslovne studije i pravo – Novi Beograd
decembar 2017.
1
SADRŽAJ
Uvod..................................................................................................str.3
Franšizing, pojam i značaj..............................................................str.4
Šta je franšizing...............................................................................str.4
Sadržina ugovora o franšizingu.....................................................str.6
Predmet ugovora o franšizingu......................................................str.8
Obaveze davaoca franšizinga.........................................................str.9
Obaveze primaoca franšizinga.......................................................str.9
Pravni osnovi za regulisanje ugovora o franšizingu....................str.10
Ekonomske karakteristike franšizinga.........................................str.10
Vrste ugovora o franšizingu...........................................................str.11
Franšizing kao strategija rasta malih i srednjih preduzeća.....str.12
Zaključak.......................................................................................str.16
Literatura.......................................................................................str.18
2
U Evropi franšizing uvode američke firme Avis, Herz i Coca cola.
Godine 1960. osnovano je Međunarodno udruženje za franšizing ( International Associattion for
Franchising-IFA).
Evropska ekonomska zajednica je 1988. je usvojila Pravilo broj 4078/88 o primeni člana 85(3)
Rimskog ugovora na kategorije sporazuma o franšizingu.
FRANŠIZING – pojam i značaj
Poslednjih decenija došlo je do velike ekspanzije franšizinga na domaćem tržištu. Računa se da samo
u SAD više od 550.000 poslovnih jedinica posluje po sistemu franšizinga preko koga se ostvaruju
godišnje prodaje vredne više od 800 milijardi dolara. Franšizing se proširio na veliki broj privrednih
oblasti i sada je ovaj način poslovanja prisutan ne samo u automobilskoj industriji i servisiranju,
proizvodnji i prodaji hrane, ugostiteljstvu, hotelijerstvu, malotrgovinskom i veletrgovinskom
poslovanju, nego i knjigovodstvu, oglašavanju, zubarskim i medicinskim uslugama, osiguranju itd.
Pored Međunarodnog udruženja za franšizing, osnovanog 1960 godine, nikao je i veliki broj
franšizing asocijacija (među kojima su i one u Mađarskoj, Češkoj, Poljskoj, Bugarskoj i Rumuniji)
sa ciljem da se utvrde kodeksi i pravila ponašanja u ovoj oblasti i zaštite interesi učesnika.
ŠTA JE FRANŠIZING?
Ugovor o frašizingu je neimenovan ugovor i ne sadrži ga Zakon o obligacionim odnosima
(“Službeni list SFRJ”, broj 29/78, 39/85, 45/89, 57/89, “Službeni list SRJ, broj 31/93).
Spada u kategoriju “novih ugovora” koje je inkubirala autonomna privredna praksa u zemljama SAD
i Evrope.
Da bi se razumela suština franšizinga najbolje je komparirati tri defincije franšizinga: Međunarodnog
udruženja za franšizing, američkog pravnog stručnjaka Harolda Browna i Pravilo Komisije EE od
1988. o franšizingu:
1. Prema definiciji Međunarodnog udruženja za franšizing (IFA) franšizing je:”Ugovorni
odnos između davaoca i primaoca franšize u kome davalac nudi ili se obavezuje da
održi trajan interes u poslovanju primaoca franšize u takvim oblastima kao što su know-
how i obučavanje, dok se primalac obavezuje da posluje pod zajedničkom firmom,
spoljnim izgledom ili postupkom koji pripada davaocu ili ga on kontroliše, kao i da iz
svojih izvora uloži osnovni investiconi kapital u poslovanje.”
2. Američki pravni stručnjak Harold Brown definiše ugovor o franšizingu kao “usmeni ili
pismeni sporazum za određeno ili neodređeno vreme, kojim jedno lice ustupa drugom
licu da upotrebljava firmu, uslužni znak, ili drugo obeležje, i u okviru koga postoji
zajednički interes u plasiranju robe ili usluga na veliko, na malo, u zakup ili na drugi
način pod tom licencom.”
3. “Sporazum o franšizingu je sporazum kojim jedno preduzeće – franšizant, ustupa
drugom - franšizataru u zamenu za neposrednu ili posrednu finansijsku naknadu, pravo
4
korišćenja franšizinga u cilju marketinga posebne vrste roba i/ili usluga; minimum
obaveza koji taj sporazum mora da sadrži odnosi se na:
o
korišćenje zajedničkog imena ili oznaka radnje i jednoobrazno prezentiranje
lokala i/ili sredstava prevoza;
o
komunikaciju know-how od strane franšizanta franšizataru;
o
kontiniurano dostavljanje franšizanta franšizataru trgovačke i tehničke pomoći
za vreme trajanja sporazuma”.(Pravila Komisije EEZ od 1988. o franšizingu).
Treba razlikovati “frašizing”( ugovor o franšizingu ) od pojma “franšiza” koji se upotrebljava kao
predmet ugovora o franšizingu i kao jedan pojam u osiguranju.
Ugovor o franšizingu je takođe jedna od oblika kooperacije između velikih i renomiranih
proizvođača i uslužnih preduzeća ( davaoca franšizinga ) i trgovaca na malo ( dilera ) i usložnih
radnji i preduzeća ( primaoca franšizinga ).
Ovakvi oblici povezivanja posredstvom ugovora o franšizingu nazivaju se “lanac” trgovine,
ugostiteljskih radnji ili hotela.
Osnovni sadržaj ugovora o franšizingu je svojevrsna specijalizacija i deoba rada u sferi prometa robe
i delatnosti usluga.
Jedna od osnovnih karakteristika ugovora o franšizingu jeste da su subjekti ovog pravnog posla
krajnje ekonomski povezani i zavisni i da je time ugovoren visok stepen integracije njihovih
poslovnih funkcija i delatnosti u situaciji kad su oba partenra nezavisna preduzeća i svaki za sebe
snose rizik poslovanja i nastupaju u svoje ime i za svoj račun.
Studija Međunarodnog instituta za unifikaciju privatnog prava ( UNIDROIT ), kaže da postoji preko
30 različitih definicija ovog ugovora.
3
Mladen Draškić je dao sledeću definiciju
4
ugovora o
franšizingu koja glasi:
“Franšizing ugovor je trajan ugovor kojim se zasniva jedan sistem saradnje između samostalnih
preduzeća, prema kome je jedno od njih ( davalac franšize ), uz naplatu naknade, ustupa drugom
preduzeću ( primaocu franšize ) pravo da koristi u svom poslovanju određenu robu ili usluge prvog
preduzeća, pod tačno određenim uslovima, da koristi njegovo trgovačko ime, znak, spoljni izgled i
druga zaštićena prava, kao i njegova tehnička i poslovna iskustva, uz obavezu druge strane da
posluje po sistemu organizacije davaoca franšize, pri čemu davalac franšize obezbeđuje primaocu
pomoć, savet, školovanje kadrova i vrši odgovarajuću kontrolu.”
3
Peters, Lena i Schneider, Marina: Franchising Contract, Preliminary study, UNIDROIT, Rome 1986,
p.7.
4
Đurović Radomir: Franšizing – pojam, vrste i sadržina ugovora, Referat na Saboru malih privrednika,
Vrnjačka Banja, 1990, str. 2.
5
