Uloga i zaštita ozonskog omotača

Rezime:
U ovom radu predstavljena je uloga oznoskog omotača, kao i mere koje preduzete za njegovu zaštitu.
U prvom delu rada opisano je kako je nastao ozonski omotača, njegov sastav i sama uloga ozonskog omotača.
U radu sam predstavio i načine putem kojih čovek oštećuje ili trajno uništava ozonski omotač. Ali i pored toga navedeni su i mogući načini za obnavljanje samog ozonskog omotača.
Načini očuvanja ozonskog omotača deklarisani su navedenim konvencijama i protokolima . Navedeni su i načini zaštite ozonskog omotača na globalnom i nacionalnom novou.

Uvod
Ozon je veoma bitan i nalazi se u stratosferi. On obrazuje ozonski omotač koji je veoma važan za funkcionisanje živih bića na planeti Zemlji. Ozonskog omotača imamo i u troposferi, ali je on loš i štetan. Kada govorimo o ozonskom omotaču ne možemo a da ne pomenemo njegovu ulogu, a ona je svakako zaštita planete od štetnog UV zračenja. Postojanjem ozonskog omotača, Zemlja je lišena negativnih uticaja UV zračenja. Istina UV zraci i tada dopiru do Zemlje ali u manjim količinama i manje štetnosti. U tom slučaju do Zemlje dopiru UVA i UVB zraci koji pri ograničenom izlaganju mogu biti i korisni: sprečavaju nastanak osteoropoze, rahitisa, utiču na raspoloženje, rad ćelija i mikroorganizama koji su važni za funkcionisanje živih bića.
Upravo zbog svega navedenog usvojene su brojne konvencije i protokoli sa kojim se povećava broj zemalja potpisnica, a sve u cilju očuvanja ozonskog omotača. Osnovani su brojni fondovi za finansiranje sprovođenja konvencija i protokola, ali i za širenje svesti o značaju očuvanja ozonskog omotača.I danas se radi na dopuni protokola, brojnim amandmanima, uvođenjem zakonskih okvira i podzakonskog akta kako bi se smanjila potrošnja supstanci koje narušavaju ozonski omotač.
Istina proces obnavljanja ozonskog omotača je jako spor, ali na ovaj način ćemo bar spasiti svoju planetu od niza problema koji nas čekaju ako na vreme ne zaštitimo ozonski omotač.
1. Nastajanje ozonskog omotača
Zemljina atmosfera predstavlja vazdušni omotač Zemlje. U vertikalnom smeru postoji nekoliko slojeva i svaki od njih ima svoje osobine: troposfera, stratosfera, mezosfera, termosfera, ezgosfera. Ozonski omotač predstavlja zonu prisutnosti ozona u stratosferi. Ozon je gas bledo plave boje koji se sastoji od tri atoma kiseonika.Ozon je 1840. godine otkrio nemački hemičar Kristijan Fridrih Šembajn i dao mu ime po grčkoj reči ,, ozein,, što znači miris, upravo zbog njegovog karakretističnog mirisa. U sloju troposfere ozon nastaje pod uticajem snažnog UV zračenja sa Sunca. Zračenje dezintegriše normalne dvoatomne molekule kiseonika otpuštajući slobodne atome od kojih se neki vežu za druge molekule kiseonika pri čemu se stvara ozon. Ozon je vrlo nestabilan molekul. Snažno Sunčevo zračenje ne samo da ga stvara već ga i ponovo razgrađuje. Iz tog razloga koncentracija ozona u atmosferi zavisi isključivo od dinamike ravnoteže izmeću brzine njegovog stvaranja i brzine njegovog razgrađivanja. [1]
Potrebno je reći da pored ozona koji se nalazi u stratosferi, razlikujemo i ozon koji se nalazi u troposferi, tzv. prizemni ozon. Ovaj ozon je najčešće sastavni dio gradskog smoga i štetno deluje na sva živa bića. Važno je napomenuti da se u statosferi formira ozon i tu se nalazi ozonski omotač. U sloju troposfere se nalazi u manjim količinama i tu je izraženo njegovo štetno dejstvo. Zato ozon iz stratosfere smatramo dobrim ozonom, a ozon iz troposfere smatramo lošim zbog njegovog dejstva.

1.1. Uloga ozonskog omotača
Bez atmosferene ne bi bilo života na Zemlji. Bez atmosfere meteori ne bi sagorevali u atmosferi već bi padali na Zemlju i pravili velike kratere poput kratera na Mesecu. Ultraljubičasto zračenje bi nesmetano prolazilo i uništavalo sav živi svet na Zemlji. Život na Zemlji se i pojavio kada je ozonski omotač postao dovoljno debeo da može da zaustavi ultra ljubičasto zračenje. U delu spektra UV zračenja postoje zraci UVB koji su veoma štetni za sve oblike života. Osim toga ozon koji se nalazi u stratosferi utiče na atmosfersku raspodelu temperature i na taj način i na klimu na Zemlji. [1]
Zato kažemo da je ozonski omotač štit naše planete i života na njoj. Štiti neprekidno, dozira i filtrira Sunčevo zračenje, tako da do Zemlje stiže vrlo mala količina štetnog UV zračenja. Milionima godina živi svet se prilagođavao uticajima UV zračenja, razvijao zaštitu, ali i mogućnost upotrebe UV zračenja u različitim biološkim ulogama.
UVB zračenje utiče na fotobiosintezu vitamina D u živim organizmima koji je bitan za promet kalcijuma u organizmu. Stvaranje aktivnog vitamina D u koži važno je za sprečavanje nastanka rahitisa kod dece i ljudi.
UVB zračenje stimuliše sintezu enzima za bolje raspoloženje. Svedoci smo koliko prvi sunčani dani u godini utiču na naše raspoloženje i zdravlje. Većinom se osećamo dobro, puni smo energije i raspoloženi smo.
Odavno je potvrđen i pozitivan uticaj UVB zračenja na imunološki sistem čoveka, kao i učinak ovog zračenja na mnoge mikroorganizme.
UVA zračenje je veoma bitno za reptile. Oni čulom vida registruju ovaj deo Sunčevog spektra, koji igra veoma važnu ulogu u njihovom životu razlikuju pol, informišu se o kvalitetu hrane i prepoznaju pripadnost istoj vrsti. UVA zračenje ih stimuliše na sunčanje, reprodukciju i ishranu.
U prisustvu UVB zračenja ćelije su razvile sposobnost popravke DNK molekula. Poseban enzim stiže po oštećene ćelije, uklanja oštećeni segment DNK molekule i zamenjuje ga pravom komponentom. To čini DNK molekul nešto otpornijim na UV zračenje. [2]