Unapredjenje usluge direktne pošte

UVOD
Direktna pošta predstavlja jedan vid direktnog marketinga, uz pomoć kojeg se ostvaruje plasman različitih proizvoda do krajnjeg korisnika. Predstavlja proces koji obuhvata:

• otpremanje ponude posredstvom pošte do potencijalnih kupaca,
• primanje porudžbina posredstvom pošte na osnovu otpremljenih ponuda
• isporuka proizvoda posredstvom pošte do krajnjih korisnika.

Direktna pošta može biti adresovana i neadresovana. Adresovana direktna pošta je poštanska pošiljka koja se šalje velikom broju primalaca na adresu naznačenu od strane pošiljaoca na samoj pošiljci ili na njenom omotu. Neadresovana direktna pošta se šalje velikom broju primalaca (određenoj ciljnoj grupi) bez naznake adrese primaoca.
Kao preteča razvoja direktne pošte u formi kakva je danas poznata, pominje se primer Italije iz XV veka. Tada su za potrebe podrške prodaji knjiga, štampani i ditribuirani leci sa osnovim informacijama o određenom izdanju. Opisani primer, veoma je daleko od onoga što danas predstavlja direktna pošta, ali je bitan kao pokušaj da se prodaja realizuje uz oslanjanje na letak, kao jedne od karika savremenog DM (Direct mail) procesa.
Druga polovina XIX veka smatra se za period kada su konačno uspostavljene osnovne relacije između najznačajnijih subjekata DM-a (prodavaca, kupaca i pošte). Prvi korak u pravcu savremenog razvoja DM-a predstavlja potez koji je u praksi realizovao telegrafista Sears na železnici u SAD. Igrom slučaja on je došao u posed kutije potpuno istih satova, tako da se suočio sa problemom šta da radi sa njima, odnosno kako da ih se reši na što jednostavniji i što brži način. Kontaktirajući po prirodi svog posla, posredstvom telegrafa, sa svojim kolegama koji su radili na drugim železničkim stanicama u drugim gradovima, odlučio je da im pošalje telegram koji je u stvari bio ponuda njegovih satova. Uspeh prvog posla ubrzo je rezultovao objavljivanjem prvog kataloga na svetu „Sears-Roebuck cataloque“, posredstvom kojeg su na prodaju nuđeni različiti proizvodi, a posao povezivanja prodavaca i kupca preuzela je pošta.
Situacija u našoj zemlji je takva, da ona prolazi kroz različite društvene i državne promene, koje se neumitno odražavaju na celokupnu privredu i stanovništvo. Pošta kao nacionalni operator, ima uobičajne „sindrome“ svih velikih monopolističkih sistema, sporo reaguje na promene u okruženju, stara shvatanja se teško menjaju i samim tim se čini da će se mnogo teže prilagoditi na tržišne uslove nego nacionalni poštanski operatori u razvijenim zemljama. Ipak, promene na tržištu neće nikoga čekati, pa tako jedan sistem sa razgranatom i velikom distributivnom mrežom, može potpuno zaostati za narastujućom konkurencijom.
Na tržištu prenosa paketa pošta je već iskusila šta znači pojam „jake konkurencije“. Veliki broj renomiranih firmi za prenos poštanskih pošiljaka je uveliko zauzeo pozicije na tržištu, možda ne toliko kvaliteom servisa, koliko na imidž i ime.
Zadatak ovog seminarskog rada je da teorijski opiše i predloži najoptimalniju varijantu organizacije za upravljanje projektom „Direktna pošta“ u JP PTT saobraćaja „Srbija”. Da bi se u tome uspelo, neophodno je posedovati šira znanja iz oblasti menadžmenta, upravljanja projektima a posebno o organizacionim formama, njihovim prednostima i nedostacima. Vrlo je bitno, da se nakon određivanja projektnog menađera i usvajanja projekta, pravilno izabere organizaciona forma, čime se postavljaju temelji uspešnog rada na projektu.
U tome poseban značaj ovog seminarskog rada.