Upotreba tipičnih neorganskih jedinjenja ugljen-dioksida, azota i kiseonika u prehrambenoj industriji

Upotreba tipičnih neorganskih jedinjenja ugljen-dioksida, azota i kiseonika u prehrambenoj industriji 

Upravo ova ideja je omogućila niz inovacija u oblasti čuvanja hrane. Gas kog najviše ima u atmosferi je Azot. On je bez boje,mirisa i ukusa.Na sobnoj temperature ne reaguje sa drugim supstancama pa za njega kažemo da je slabo reaktivan-inertan.Slabo se rastvara u vodi.

Kiseonik je drugi po redu gas kog najviše ima u atmosferi. Neophodan je za život svih živih organizama (izuzev anaerobnih bakterija).Učestvuje u ćelijskom disanju u kom se hemijske veze iz molekula bogatih energijom,pretvaraju u energiju za životne procese. Odgovoran je za razvoj aerobne mikroflore i za oksidaciju nekih hranljivih sastojaka (vitamini, lipidi) što dovodi do gubljenja hranljive vrednosti i promene boje kao i pojave neprijatnih mirisa. Međutim, njegovo prisustvo je neophodno da bi se očuvala crvena boja mesa, određeni vitalni mikroorganizmi (tipično za mlečne proizvode) i sprečio rast anaerobnih mikroorganizama.
Jednačina oksidacije teče na sledeći način:

C6H12O6 + 6O2 → 6CO2 + 6H2O + Energ( ATP)

Kada ovom procesu izuzmemo kiseonik, neće doći do razgradnje organske materije.

Ugljen dioksid je nus proizvod ove reakcije sagorevanja.Ćelije se trude da ga se oslobode.Njegovim nagomilavanjem inhibira se rad ćelije.Kada poremetimo odnos ovih najvažnijih gasova, stvaranjem izmenjene atmosfere( MAP -Modified Athmosphere Packaging), inaktivira se proces disanja.